Uoči ćutnje

Ali kroz dupe. Zašto kroz dupe? Ponajpre zato što je o ovim izborima – kao i godinama i rabotama koji su im prethodili – sasvim primereno govori kroz dupe, potom da bih Radošu Ljušiću – koji je kako se čini postao stalni saradnik Danasa – dokazao da Srbi, kad situacija tako zahteva, mogu razgovetno govoriti kroz dupe. Što je on vaktile žučno demantovao.

Pročitah jutros sabajle Teofilovu kolumnu u Vremenu i bi mi milo kad ustanovih da je i Pančiću došlo iz dupeta u glavu da ne biti na vlasti – tj. biti nominalno opozicija – nije isto što i biti alternativa lošoj vlasti. To je onaj ćorsokak o kome sam višekratno pisao, u kome šta god da uradiš i kud god da kreneš, uradiš pogrešno i kreneš u pogrešnom smeru.

Piše Teofil da neće izaći na izbore, ali da nije siguran da se zbog toga neće pokajati. Ja sam, međutim, siguran da će se pokajati, ništa, međutim, manje i ništa više nego što bi se pokajao i ukoliko bi glasao.

To je tome tako i tu se ništa ne može uraditi dok tzv. „građanskoj“ Srbiji ne istekne epitimija fasovana zbog pasivnog saučesništva u streljanju Zorana Đinđića i zbog lardijaško-džiberskog budalesanja sa čiča Glišama i belim listićima u vreme dok se nešto moglo i popraviti.

A k’a će epitimija isteći, ne zna se. Ali ako se problem koji sve ubrzanije razara srpsko društvo jasno ne sagleda, moža nikad i ne istekne. Ovako, dakle, i po stoti put – Vučić uopšte nije problem.

On je delom proizvod, delom korisnik nagomilanih problema, koji su – gomilajući se i fermenturajući ispod ofucanog srpskog gubera – narasli do mere da ih samo on može koliko toliko „hendlovati“, što će reći seći uveta, krpiti dupeta, deliti brašno i zejtin, ferarije i sendvče.

Ovo truljenje i jalovost na granici entropije će potrajati – i postajati sve nepodnošljivije – sve dok se iz topline domova, fancy kafića i mehurića đakuzi dupe ne pomerajući bude ibret – galamilo da Vučić „krši ustav i zakone, da državne resurse koristi za partijske celji, a da državna posla koristi za predizbornu kampanju“.

Da ne bude zabune – sve to i Vučić čini.

I to udarnički. Ali stavite ruku na srce pa recite: da li to čini u državi u kojoj su se pre jego carstvija ustav i zakoni potovali, u kojoj se državni resursi nisu koristili za partijske celji, a državna posla nisu zloupotrebljavana u predizbornim kampanjama.

Ne, đuturumi, sve je te dobro razrađene antisistemske drljavosti dobio na tacni – ništa nije „oteo“, kako to trogatelno postavljaju ucveljeni opozicionari i njihove ne baš nedužne žrtve – samo je, budući hiperaktivan, sve to doveo do naopakog savršenstva.

Bližim se prekardašivanju pa mi preostaje da odgovorim na pitanje koje vas mesecima muči – da li ću ja izaći na izbore? To ću vam reći posle izbora.