Uslikavanje sanđame

Zbog fenomena zvanog deja vue, nadam se da razumete šta hoću da kažem, mada očekujem lavinu optužbi da sam nedogledavanjem Vladaoca navraćao vodu na Vladaočevu vodenicu.

To što je jučerašnja Krletova kolumna vaistinu bila posvećena raskrinkavanju filmske tendencioznosti i podmuklosti nije bilo ostvarenje proročanstva nego večno ponavljanje predvidivog.

Već decenijama me fascinira imbecilno ali neodustajno očekivanje Srba (svih boja) – fanatično sklonih lošem mišljenju o svemu, svakom i svačem – da sve, svako i svašta ima dobro mišljenje o njima. Taj, nazovimo ga, mindset, jedan je od glavnih uzroka ko zna koje po redu epistemološke katastrofe koja će pre ili kasnije završiti u nekoj opipljivijoj katastrofi.

Ni to nije proročanstvo. I to je predvidivost. No dobro, okanimo se epistemologije, pa pogledajmo šta zbori krle22. Kaže, između ostalog, da je Lekićev film „propagandni“ i da mu je (neskrivena) namera da raznoraznim istrzanjima iz konteksta, zlonamernom montažom i impresionističkim govorancijama osoba „koji ne poznaju Vučića“, Vučića predstavi kao Sina Tame.

Da, da, palo je i poređenje sa Sotonom, koji „griješi od početka“ i koji je otac laži.

Možda bi se sve nabrojano i moglo popiti malčice vode da je Slaviša napravio igrani film sa ambicijama za osvajanje Zlatne palme. Ali Lekićeva ideja je bila upravo da kolažiranjem i montažom dokumentarnog materijala napravi propagandni film u kome će ocrniti Vučića. U čemu je u potpunosti uspeo. Vladaoca nisam dogledao do kraja samo zato što u njemu nema golih žena, pucnjeve i što ga već trideset godina svakodnevno gledam.

Krletova bi odbrambena kolumna popila još više vode da Vučićeva propagandna mašinerija (u kojoj je možebiti i krle22 jedan od zupčanika) na tržište iluzija, maltene na dnevnoj bazi, ne izbacuje tendencioznije, zlonamernije – i najnegledljivije – do bljutavosti diletantske (čak i igrane) filmske isprtke o opozicionim ličnostima, nagađam producentima Vladaoca.

Onomad smo apsolvirali da o „objektivnosti“ ne može biti govora ni u svetu objektiva. Karl Cajs je state of the art, ali nije nikakva garancija. Ako te vešt fotograf uzme na zub, možeš ti izgledati kao Apolon, on će te uslikati tako da izgledaš kao sanđama. Obrnut postupak – uslikati sanđamu da izgleda kao Apolon – mnogo teže je izvodiv, ali uz pomoć Photo Shopa ni to više nije nemoguća misija. Nema pravnog leka. Nema leka uopšte.