Kad god čujete dilbera – ili grupu dilbera, svejedno – koji zbori: čim dođem na vlast, ja ću napraviti puteve, iskoreniti siromaštvo, preporoditi zdravstvo (i jedinstvo), izgraditi škole, bolnice i dečije vrtiće, nemojte ćutati kao tutumraci nego ga upitajte zašto sve to najpre ne uradi, pa tek onda dođe na vlast, svi će ga, recite mu, ljubiti u dupe, vladaće dugo i srećno… „Ući“ će u istoriju. I pročaja.
Ako vam dilber odgovori: bih ja, ali zasad ne mogu, nemam „političke mehanizme“, vi mu recite (i recite mu da sam vam ja rekao da mu kažete) ako su već politički mehanizmi ono što pravi puteve, iskorenjuje siromaštvo i bla, bla, bla… koji ćeš nam ti onda Sebastian Kurtz.
Ono što nama fali – što nikada nismo imali, a što teško da ćemo ikada imati – jeste društveni i politički mehanizam, sistem kulturnih i zakonskih mehanizama čija dosledna primena ima za efekat da osobe poput, recimo, Šešelja sede – ili u kafani Burduš u Žarkovu (u boljim) ili u Padinskoj Skeli (u lošijim danima) – nipošto u skupštini, makar ona bila i kozačka.
Ima (tačnije je reći „bilo je“) ciničnih političkih filozofa – noćnih mora politički debilnih, ali korektnih Euromalčana – koji naučavaju da se tirjanske i bezakone vladavine po pravilu (bez izuzetaka koji ga potvrđuju) javljaju u društvima već ogrezlim u bezakonje. Drevni politfilozofi, cenim, hoće da kažu da se u raspojasanim i raskalašnim društvima – a vi razmislite da li je naše takvo – u kojima nema unutrašnje samokontrole – kontrola po sili nužde uspostavlja spolja.
Budući da ništa nije večno, stanje političkog tirjanstva – grbavo i za tirjane i za tirjanisane – nije večno, ali ume bogme da potraje, kod nas se baš odužilo, zasad mu se ne vidi kraj. Ima za to stanje leka, ali lek nije – kako se ovde misli (zato što se u stvari ne misli) – očekivanje nekog antitirjanina, „novog lica“ nekog poštenjačine i dobričine koja će ispraviti krive Drine, izvršiti lustraciju, oporaviti privredu i bla, bla, bla.
Utuvite sledeće. Nema takvog poštenjačine i dobričine – ili grupe poštenjačina i dobričina, sve da su „u duši“ zaista poštenjačine i dobričine – koji u ambijentu lišenom obavezujućeg kulturnog obrasca i mehanizma političke kontrole neće u rekordnom roku postati tirjanin i lopuža.
Moraju se, dakle, konstruisati gorepomenuti politički mehanizmi, ali se prethodno moraju dekonstruisati mehanizmi nacionalističkih iluzija, zato sam napred i rekao da svakog ko vam kaže „ja ću to konstruisati/dekonstruisati“ oterate u 3LPM. To se može uraditi samo ustavotvornom skupštinom, jednim potpuno novim početkom. Sigurno ćete čuti da za to ne postoji „politička volja“. To je tačno. Ali zato postoji politička nevolja. Čućete, zacelo, i da niko nije spreman da raspiše izbore za ustavotvornu skupštinu. I to je tačno. Ali ustavotvorna skupština može raspisati izbore za narod.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
