Utisak iluzije

Eto, to je, ukratko, utisak Utiska nedelje, u kome sam i ja bio jedan od utisaka, u kome sam na ibretenije Euromahale dobio pohvalu „starijeg gospodina iz Novog Sada“ i pohvalu Informera da sam „razvalio“ SZS.

Hvala bratu Informeru na podršci (Danas je, kaže Bujke, „opozicioni Informer“) ali žutara po običaju dezinformiše javnost. Nema se u SZS-u šta razvaljivati, to je od početka razvaljotina, kartonska maketa otpora Vučićevoj imperiji od megapiksela, koja na stvarnu opoziciju liči manje nego što su Đilasove kartonske Terazije ličile na original.

Pojašnjenje prvog pasusa. Fantaziranja Pantelije Srećkovića, oca Slobodana Jovanovića i ostalih (mnogo gorih nacionalkonfabulatora) o slavi i sjaju Srbije morala su završiti u duhovnoj, potom u materijalnoj bedi i čemeru; basnoslovne fame o epskom div junaštvu Srba, nisu mogle završiti drugačije do li u sveopštem kukavičluku i plačipizdarenju, a fame o srpskom supermenstvu morale su skončati u sabornoj tupoumnosti.

Tirjanina – makar on bio i srpski – koji podvigom smatra (i time se ponosi) što je u prestonici države kojom predsedava i koju, navodno, tiraniše, uspeo da se probije u studio državne televizije – čiji direktor, uzgred, stanuje u njegovom dupetu, sa povelikim govnetom na glavi koje je lično njegovo, ne Vrhovno – mogu se plašiti samo ljudi koji se plaše sopstvenih senki.

Izdeklamovah, dakle, u Utisku svoj politički credo. Interesuje me isključivo politika fundamentalnih promena i preobražaja Srbije iz istočnjačke despotije – u kojoj su makete institucija alatke za političarski lopovluk – u pravnu državu u kojoj će političari služiti državi i opštem, a ne ličnom dobru. Ali rekoh li onomad da ja nisam Don Kihot, ako takve politike nema, a nema je – DS ju je imala dok se nije samoubila – neću izvršiti harakiri, ali će me savršeno i nesliveno boleti Sebastian Kurtz ko je vlast, a ko opozicija.

No hard feelings. Onima koji saučestvuju u Đilasovom, Guzijanovom i JexS-ovo bolu zbog gubitka vlasti i koji im pomažu u nastojanjima da se na vlast vrate dvaput gori nego što su bili kad su ih oni sami sa vlasti napujdali, želim svako dobro u životu, radu i teatru apsurda.

Idemo na Tviter. Ako su me „stariji gospodin iz Novog Sada“ i Informer pohvalili, Zoran Lutovac me je izrezilio. Kaže Lutovac „u tvitu“ da je moja malenkost za Vučića korisnija nego Laza Ristovski. Uh, bre, uzeh Lazi žutu majicu. Više sam očekivao od Lutovca, što je moj problem. Problem Demokratske stranke (i demokratske javnosti) je što je i Lutovac mnogo više očekivao od sebe. Ali opet – no hard feelings. Želim Lutovcu svaki uspeh na poslu zanošenja Đilasovih muda i Guzijanovog dupeta.