Valjaonica buradi

Diogen, pak, zajebant kakav je bio, videći šta se radi pronašao neko prazno bure pa stao da ga gura uzbrdo i nizbrdo. Da bi se uklopio u ambijent. I da bi ga istovremeno ismejao.

E, na tu me priču podseća sapunska opera „nazvana rekonstrukcija vlade“. Već smo odavno ovde zaključili da je naša takozvana realnost tabloidizirana do krajnjeg apsurda. Setimo se samo o čemu su novine pisale poslednjih meseci: razudaja Nate Bekvalac, pičvajzi na „Dvoru“, majica sa likom Jove Divjaka. I naravno – i nadasve – rekonstrukcija vlade. Već sam termin – rekonstrukcija – ozbiljnijim je posmatračima ovdašnje propasti ukazivao da se radi o još jednoj u nizu kod-Marike-na-karike poduhvata naše političke, bajagi, elite. Pazi ti samo – rekonstrukcija, kako to gordo zvuči! A ništa ne znači. Ajde da cepidlačim kao oni internet-komentatori: vlade se, gospodo, ne konstruišu, nego se premijeru daje mandat da vladu sastavi. Ne da je gradi. Istini za volju, vlada bi trebalo, među pročim, da se bavi poslovima izgradnje. U čemu se vlada, takođe istini na volju, nije naročito istakla. I sporadi čega je gnev među rajom narastao do blizu tačke pucanja.

Izgleda da je to postalo jasno i Gospodaru i defterdarima u Glavnom Čardaku, pa su doneli odluku da slede Diogenov primer i da usred državnog, pravnog i socijalnog meteža počnu da guraju bure uz i niz kletu Nemanjinu ulicu. Ko vele, eto, razudala se Nata, tuku se na „Dvoru“, ali i mi – državnici – i mi nešto radimo. Da sve bude interesantnije, izgleda da je i virtualni premijer Cvetković poverovao u efikasnost guranja bureta. Ovlaš listam novinske naslove i vidim da obećava prosperitet. Čime to, Dragiša, garantuje? Kako čime – pa, rekonstruisanom vladom. Sada, kada su neefikasnim i korumpiranim ministarstvima pridodati još neki resori, Marjanović, pardon, Cvetković, smatra da će sve biti bolje. I da će da nam iznebuha krene. Gospodar ni mukajet. Daleko je Zemlja izlazećeg sunca. Uopšte, Gospodareva sklonost da zbriše u neku zvaničnu posetu kad god zagusti na političkoj sceni, postaje već legendarna. Setite se onog Koštuničinog mitinga. Verujem da su mu ipak dojavili u Tokio da je SNS izbio na 34 odsto podrške biračkog tela, a da je njegova stranka spala na 26. E, kad bi se u Čardaku našao neki čohadar da ga nasavetuje da pod hitno raspisuje izbore. Dok ne spadne na 16. A tada lako može doći do dekonstrukcije.