Velika konfuzija

Dakle, kosovski Srbi se kunu u rešenost da njihova „vekovna ognjišta“ ostanu u sastavu Srbije, ali predsednika države ne žele da slušaju zato što „njihovi ciljevi nisu ostvareni“. Za Borka Stef-a neće ni da čuju. Vladu Srbije donekle priznaju, ali teraju po svome. Nepravedno bi bilo mnogo im zamerati. Ti ljudi već dvanaest godina žive takoreći u getu, pod teškim stresom i njihovo ponašanje je uslovljeno psihologijom opsadnog stanja.

Da sve bude zamršenije, ni prezident ni Borko Stef nisu istinski autori farse koja se već mesecima odigrava po kosovskim jarugama. Nasledili su je od Čitluk Sahibije. Teško je to nasleđe, mora se priznati, ali prezident ga se glatko mogao odreći. Da ne dužim previše: mogao je biti prvi srpski državnik koji je prestao da laže i masti i koji je bar donekle sagledao stvarnost u Srbiji i u svetu. I postati istorijska ličnost prvog ranga. Ali eto, odlučio se da ide utabanom stazom epske poezije, praznih priča i još praznijih obećanja. I tako smo stigli gde smo stigli.

Sve se to lepo videlo u prošlom Utisku nedelje, u kome su gostovali predsednici opština Kosovska Mitrovica i Zvečan i Boško Jakšić. Bili su pozvani još neki kosovski političari, ali nisu došli zato što su iz DSS-a, a ta sekta ima „princip“ saglasno kome nijedan njihov član ne sme da se pojavi na B92. Bili su, nadalje, pozvani Borko Stef i onaj veselnik, ministar za Kosovo, ali ni oni nisu došli, što može značiti da je i DS odlučio da otkaže saradnju devedesetdvojci, a može značiti i nešto drugo: da ta gospoda nemaju ništa da kažu.

Džaba su Jakšić i Olja pokušavali da predsednike severnih opština navedu na racionalno razmišljanje. Nije išlo. Ustav pa ustav. Ognjišta pa ognjišta. O širokoj autonomiji ni da čuju. Opet kažem: njima nije zameriti. Gradonačelnici nisu autori priče koju su besomučno ponavljali. Pravi autori nisu hteli da dođu. Iako su „uvek s narodom“.