Kao bivši vazir-muhtar usudiću se da malo prokomentarišem zbivanja na beogradskoj diplomatskoj sceni, a i šire. Odmah moram reći da strani ambasadori ovde imaju neuobičajeno veliki publicitet. I neprimeren politički uticaj. Ne znam kako je u drugim zemljama, ali na Kipru, gde sam bio akreditovan, ekselencije se, kako i dolikuje, uvažavaju; redovno se (osim na državna) pozivaju na takozvana društvena i kulturna zbivanja. Oni napredniji i ambiciozniji igraju tenis i bridž. Ama uopšte ih nema u političkim rubrikama.
Ja sam jednom tamo dospeo, moram priznati slučajno, kada se u južnoj Nikoziji pročulo da sam u razgovoru sa sadašnjim predsednikom „lažne države Severni Kipar“ Mehmetom Ali Talatom (tada opozicionarom) njegovu „republiku“ drsko nazvao „okupiranom teritorijom“, što je za kiparske Turke ravno sipanju soli u oči, a za Grke isto što i melem na ranu. Baš sam bio persona grata tih dana.
Nije da se mediji ne interesuju za ambasadore. Ali to su uglavnom fensi magazini poput, recimo, ovdašnje Glorije i u intervjuima se sit ispričaš o običajima u tvojoj zemlji, o kulinarskim specijalitetima, muzici i bla, bla, bla… Nikome od ekselencija ne pada na pamet – bar ne u javnosti – da Kipranima soli pamet glede njihove politike. Što ne znači da nema diplomatskih pikanterija.
Ovo je, dame i gospodo, off the record: Kiprani, naime, iako nisu bombardovani, ne vole Ameriku nešto naročito, NATO bolje i da ne pominjem. Ponosni ljudi. I tako ti jedne godine američki ambasador, u onim prigodnim uočibožićnim poklon-korpicama, pošalje kiparskom predsedniku flašu viskija Wild Turkey. Pa šta, pitaćete se. Ništa naročito. Nezgodna stvar je što su u engleskom ćuran i Turska sinonimi.
Lele kakva se dreka podigla po novinama! Ceo Kipar se ponašao kao H.E. Konuzin. Da ne grešim dušu, može biti da je to čist slučaj; američki ambasador je bio OK tip, ne verujem da je to bilo njegovo maslo. Ali objasni ti to Kipranima. Pretpostavljam da je sledeće godine Amerikanac predsedniku Kipra poslao bocu Stoličnaje, da bi izbegao svaki nesporazum. Jer, danima nije moga oka sklopiti od demonstranata koji su opsedali US Embassy. A nisam, bogme, ni ja. Jer su u Nikoziji naša i Američka ambasada jako blizu.
Šta nam to govori? To nam, da ne okolišim, govori da su naši političari tutumraci i šeprtlje koje nemaju – da se nediplomatski izrazim – muda da bašelčije postave na njihovo mesto precizno definisano kojekakvim konvencijama. A da opet ne grešim dušu: nije to skorašnja pojava. Otkako je moderne Srbije, u njoj se unutrašnja politika krojila po stranim konzulatima i poslanstvima. Jednom u austrougarskom, drugi put u ruskom, treći put u britanskom. Pa Jovo nanovo. Kao šta vidimo, sve je isto, samo nema K. und K. monarhije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
