Vesti iz budućnosti

Sedim tako neko veče uz dobro vino sa ekipom mojih starih zajebanata (koji su mi pripretili da ih slučajno ne pomenem po imenu, ne plaše se ničega, muka im od novina) i u neko doba krenu priča o tome kakve će novine – polazeći od aktuelnog stanja – biti kroz pola veka. Kakvi će naslovi rešiti naslovne stranice tabloida? O čemu će se pisati? Hoće li se, uopšte, pisati? Da ne dužim, zaključili smo – možda i pogrešno – da će se ipak pisati. Ali da to – bar za današnje standarde – neće baš biti za čitanje. Da ne bude zabune: razgovor se oslanjao na relativno egzaktne analize trenutnog nivoa štampe koje smo uporedili sa nivoom iz doba koga se sećamo (pre otprilike četrdeset godina). I došli smo do sledećeg zaključka: ako se srozavanje medijskih kriterijuma nastavi, naslovi poput ovoga sa početka kolumne, neće biti naročito neobična stvar. Najveći cinik u ekipi otišao je tako daleko i ustvrdio da silovanje upravnice doma za nezbrinutu decu neće biti, da rečemo, ništa negativno. Naprotiv! Takvi će se napisi upotrebljavati uoči predizbornih kampanja. Nešto poput naševremskih otvaranja puteva i ćuprija.

Većina naslova koje smo u dobrom raspoloženju smislili te večeri, nažalost, nije za štampu. Ipak je tek 2010. A šteta. Mnogo su smešni. I mnogi se naš aktuelni državnik i opozicionar našao u njima. Bilo je tokom razgovora razumljivih razmimoilaženja i podela, ali u jednom smo se svi saglasili. Pisani mediji iz ljeta gospodnjeg 2060. biće belo perje u odnosu na televiziju iz te – Bogu hvala – daleke budućnosti. Ko ima mašte – neka zamisli „Farmu“ ili „Velikog brata“. Ja sam zamislio, podelio viziju sa društvom, a sada ću i sa vama, cenjeni publikume. Elem, budući da takozvani „snažni“ utisci vremenom izazivaju zasićenost, da bi se stepen uzbudljivosti (i rejtinga) povisio, razložno je očekivati da se prostaklucima, lascivnosti, surovosti i bestidnosti moraju ukinuti sve, već danas porozne granice. Ko, na primer, da 2030. gleda lelemude i sponzoruše koji se drpaju pod jorganom. Idi, beži. To će se prikazivati u dečijem programu. Druga će se pesma pevati odraslima. E, kakav sam scenario smislio za futurističku „Farmu“, grdne bih pare namlatio, ali ko mi je kriv kad sam se rodio pre vremena. Elem, pevaljke se i prinadležne im đuvegije po ceo dan pljuju, truju, ogovaraju, tuku i ponižavaju jedni druge. A onda, kada kucne prime time, svi džumle u krevete, pa na takmičenje u karanju pred kamerama. Najslabiji par se postavlja uza zid i strelja, I tako ukrug. Do para koji je ostavio najbolji umetnički dojam i osvojio 1.000.000 evra. Pokupi par pare, izađe sa farme i za celu sumu kupi novine. A na naslovnoj strani piše: MINISTAR TRGOVINE OBEŠEN ZBOG NEPRIMANJA MITA.