Vikarni kolumnista

Ne znam što su se lekari toliko natovrzli na pisanija moje malenkosti.

Najpre je odjekivao i reagovao dr Epidemiologović-Radovanović, pa je u arenu uleteo onaj „lekar specijalista u penziji“, a evo ga sad bi prof. univerziteta, koji – kao i prethodne mu kolege po stetoskopu – odlično govori, samo što ne zna šta priča.

Kao i njegovi prethodnici, sumedicinari, i Joksović me tereti za stvari koje (većinom) nisam počinio/napisao, ali ne tako što kontrargumentima dokazuje da sam u krivu, nego tako što dokazuje koliko sam prodana duša i u koliko veliku nuždu treba da čučnem. (O nuždi nešto više reči na kraju.)

Kaže, dakle, prof. (između ostalih prosera, naravno) da je „u najmanju ruku sramotno“ što sam napisao da se „u Gospodu upokojio mitropolit crnogorski, brdski, primorski, itd, Amfilohije“.

A zašto je to sramotno?

Isto to se pitao i Joksović i dokonao da je to zbog toga „što je delo Amfilohijevo u duhovnoj pa i društvenopolitičkoj sferi nadmašilo Basarino pisanije“.

Ko biva… meni krivo što me je Amfilohije prevazišao u duhovnosti (što je tačno) i što je Amfilohijevo društvenopolitičko delo nadmašilo moja pisanija, pa plajpičim blaženopočivšeg, što je daleko od činjeničnosti, jer sam u prva dva napisa plajpičio isključivo bednu cirkuzijadu na Amfilohijevoj sahrani, a u trećem Amfilohija opisao kao snažnu, ali protivurečnu ličnost – a takve su najbolje – koja je dobar deo (velikog) duhovnog potencijala straćila na seljačku politiku.

Već posle nekoliko rečenica iskusnom čitaocu je jasno da udarna Danasova kolumna „Basara i Amfilohije“ nije priča ni o Basari ni o Amfilohiju, nego o autoru, potuljenom, iskompleksiranom luzeru – tušta je i tma takvih u Srbiji – koji se puva nabrajanjem koga sve poznaje, gde je sve bio, s kim je sve pričao i šta sve zna, uključujući izreku repetitio est mater studiorum, kakva erudicija krv ti jebem.

Dobro, de, neka je Joksović dobio svojih vorholovskih pet minuta slave – s moje strane će dobiti ono što njemu slični vazda dobijaju, promptno nabijanje na figurativni Sebastian – mene muči pitanje da li promocija Joksovića označava početak transformacije Danasa u bilten jedne samoupravne zajednice neradnih, ali politički ambicioznih ljudi.

Sada se vraćamo na nuždu.

Poslušaću savet lekara i farmaceuta – pride i profesora – pa ću čučnuti kad god me nužda pritera.

Ali imam i ja savet za lekara i farmaceuta Joksovića – čik ti ustani iz velike nužde, ako možeš.