Vojna neobaveznost

Naš pak današnji junak je stand up pulmolog, Nestorović, koji se u osvit epidemije proslavio izjavom da je korona „najsmešniji virus u istoriji“ i da nama, „koji smo preživeli bombardovanje“, taj virus „ne može ništa“.

Pulomologović je u međuvremenu promenio mišljenje – mada sam skloniji da pomislim da mu je mišljenje promenio Vrhovni Epidemiolog – i sada se s ćurkom okrenutim naopako seli sa jedne na drugu državotvornu televiziju, na kojima iznosi smatranja na razne teme i time jača posustali kolektivni imunitet.

Viđi, međutim, vraga, za razliku od ostatka kriznih štablija, Pulomologović nije paničar. Izgleda da je veseljak po prirodi. Fakat, i on huška na striktno poštovanje „mera“, ali na šeretski način.

Kaže, recimo, da bi – da bi se građani sa pundravcima u dupetu naučili strpljenju – najbolja škola bila uvođenje opšteg vojnog roka. Ko biva… vojska je najbolja škola strpljenja. Nadajmo se da Pulomologovićeve neće doći do Vulinovih ušiju jer rečeni časa neće časiti da Vrhovnom Komandantu predloži uvođenje opšte vojne obaveze i da Srbiju pretvori u kasarnu. Sa obrazloženjem – „rekla struka“.

Natrag na ozbiljne stvari.

Onomad je po prijavi Kliničkog centra Vojvodine – kakav blistav primer simfonije kliničkih centara i narodne milicije – uapšena novinarka Ana Lalić zbog teksta objavljenog na sajtu Nova.rs. Tekst je govorio o žalosnom stanju opremljenosti u KC-u, što je došlo u žestoku kontradikciju sa Vrhovnom istinom da svega ima kolko oćeš i da ničega ne manjka.

Mašinerija Vrhovnih Iluzija je prekonoć Anu uterala u „laž“ tako što je KC navrat nanos opremila cutting edge skafanderima i pročim aksesoarima – i pride pozvala ekipu Rojtersa u inspekciju – ali Ana i nije napisala da opreme nema, nego da zbog murdarluka kliničkog menadžmenta nije podeljena. Njena namera nije bila da nekom uvali dubaru, nego da ukaže na nedostatke i ako je neko trebalo da bude uapšen – a nije, trebalo je da bude promptno smenjen – onda je to onaj/ona koji je nemarom ugrozio zdravlje medicinskog osoblja.

Eto, uzgred, zašto ova država nezadrživo propada i zašto će je epidemija dodatno (možda i ireverzibilno) upropastiti. Nije to u Srbiji od juče, ali je odnedavno ogoljeno.

Da bi neko bio apsolutno lojalan Vrhovnom (bilo koje boje), mora da bude ljudska krpa, a Vrhovni s njegove strane lojalnost plaća promocijama (u najboljem slučaju) mediokriteta i žmurenjem na sve njihove brljotine, kojih je tušta i tma i koje u konačnici sve usporavaju i upropašćavaju jer nisu dorasli poslovima koji su im povereni.

Ana je sutradan puštena iz apsane, što je znak da Vrhovni intuitivno oseća da epidemija i brzopletost ekipe koju je okupio nezadrživo podrivaju same temelje njegove vladavine, što je srećna okolnost za Anu jer bi pre samo dvadeset godina bila streljana zbog neprijatne istine koju je obelodanila. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.