Jedan od (bezbroja) problema sa našim političarima (svih boja) jeste što ta divna stvorenja čvrsto veruju da se politika svuda u svetu vodi na način na koji je oni vode na domaćem terenu, a to će reći – ili galamom, pičkaranjem i bezobrazlukom, ili intimiziranjem, bratimljenjem i uvlačenjem u dupe.

Pa tako kad neki visoki dužnosnik EU – ili čak, kao u skorašnjem Slučaju Voker, dibidus privatno lice – lane nešto što naši političari protumače kao „ponižavanje Srbije“, u „zvaničnom“ Beogradu nastaje prava trka u disciplini napušavanja tog EU dužnosnika ili privatnika. I obratno: kad u Srbiju navrati neki koleški asesor iz Matuške Rosije – ili u idealnom slučaju Vrhovno Slovensko Biće, lično – visoki srpski zvaničnici se momentalno razneže, namažu vazelinom (misle, veselnici, da put do srca vodi kroz dupe) i stanu da gostujućeg brata obasipaju zagrljajima, poljupcima i tapšanjem po ramenima, ne znajući da to u Rusiji – osim među najintimnijim prijateljima – uopšte nije običaj.

Prelazimo na primere iz praksisa. Pre neki dan čuveni Vilijam „Račak“ Voker negde je blagoizjavio – pretpostavljam za pristojan honorar od albanskog lobija – da „ima plan za stvaranje Velike Albanije“, što je ovdašnje političare sa Vučićem na čelu bacilo u najstrašniji amok i navelo ih da se hitno „obrate UN“. Na stranu to što u međunarodnoj (i svakoj drugoj, osim srpskoj politici) Vokerova izjava (i plan) imaju istu težinu kao i eventualna izjava nekog plemenskog vrača iz podsaharske Afrike da će stvoriti Veliku Burkinu Faso, hajde da se zapitamo zašto naši političari, pre nego što su graknuli, nisu sledili mudri primer Josifa Visarionoviča, pa se zapitali: a koliko taj Voker ima tenkovskih divizija.

Znaju oni, naravno, da Voker nema ni blindirani auto, kamoli tenkovsku diviziju, znaju takođe da je Vokerov „plan“ najobičnija pijačna dubara, ali isto tako znaju da raspirivanje osećanja ugroženosti ima odličnu prođu kod srpske sirotinje raje, koja će na izborima znati da ceni političarsku brigu za očuvanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i bla, bla, bla.

Primer drugi. Već poslovični Vulin je onomad na čelu srpske delegacije potegao u Mauthauzen da prisustvuje „obeležavanju“ godišnjice oslobođenja konclogora – što je za svaku pohvalu – ali je ugledavši među prisutnim barjacima zastavu „lažne države“ Kosovo pao u težak amok i demonstrativno napustio skup. Istog trenutka je – tvrde dobro obavešteni izvori – u Mauthauzenu odjeknula snažna detonacija – to je delegaciji „lažne države“ pucao Crven Ban što je Vulin napustio skup. Domaćinu, međutim, Republici Austriji, Vulinova demonstracija sigurno nije bila prijatna, siguran sam štaviše da se Republika Austrija zdravo uvredila, pa se otuda nemojte čuditi što Albanci (za sada ne i Velika Albanija) pridobijaju sve više simpatija, a Srbija sve više neprijatelja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari