Yad va Čemer

Šta mislite, koliko u Srbiji i srpskim zemljama ima dilbera sa „Musinom“ psihologijom? Zastrašujuće mnogo, eto koliko! Legion im je ime.

Možda bi samo kapacitet poput K. G. Junga bio u stanju da ispita kakvi to kratki spojevi kolektivne i individualne psihe navode naoko normalne osobe na pomisao da je za njihov narod – u datom slučaju Srbe – korisnije da ih bude poklano 700.000 (ili maksimalističkih 1.200.000) nego 130.000, koliko je realna procena.

Kao majstorima namernog promašivanja poente, „Musi“ – i legionu njemu sličnih musavih Musa – tendenciozno je promaklo da poenta jasenovačkog mini-serijala nije koljačka numerologija, nego seljačko-politička zloupotreba jasenovačke tragedije.

Po načinu na koji se pokolj Srba tretira, naročito po zapenušanom skandiranju „oni su nas klali“, „oni su nas klali“, ne samo onaj naš Marsovac – koji čeka da se upali novogodišnja rasveta, pa da doleti u Beograd – nego bi i mnogi Zemljanin mogao pomisli da su u Jasenovcu stradali preživeli, a ne poklani Srbi.

Ovako kako se u Srbiji „žali“ i „kulturno seća“, ispada da je kolektivno stradao apstraktni „srpski narod“, a ne konkretna ljudska bića sa imenom, prezimenom, koja su po nacionalnosti bili Srbi.

Odvratna depersonalizacija jasenovačkog mučeništva, svođenje ogromne tragedije na knjigovodstveni gubitak 700.000 komada jedinica „srpske biološke supstance“ (nabijem na Sebastian tvorca te sintagme), pokušaji da se na tuđoj zaklanosti nešto i ućari, sve je to skupa, zajedno sa mnogim drugim beslovesnostima, uzrok što u Srbiji uvek nikada ovako nije bilo.

Zašto, recimo, nikada nije sagrađen Jasenovački memorijal, na podobije memorijalnog centra Jad Vašem (spomen i ime), u kome su zabeležena sva imena (i fotografije koje su bile dostupne) Jevreja stradalih u Holokaustu?

Čujem potuljene glasiće: ali kako sagraditi memorijal, Jasenovac je u Hrvatskoj, na neprijateljskoj teritoriji. Ma je li bogati? Pa ni Jad Vašem nije sagrađen u Aušvicu nego u Jerusalimu.

Konačno zar za orijentalnu lenjost i nije lagodnije, politički probitačnije – i za burazerski lopovluk pogodnije – umesto rada koji zahteva znoj i strpljenje, sagraditi nacionalni stadion i jarbol od 300 metara na kome će se srpski barjak vo vjeki vjekova vijoriti nad Srbima svima i svuda.

Napisah ovo i ujedoh se za jezik jer dokonah da sam majkama džiberske invencije možda dao ideju da prilegnu i naprave neku memorijalnu estetsku rugobu skalameriju za koju sam smislio i ime – Jad va Čemer.