Zamke percepcije

Kakve sad pa veze imaju eventualni Šešeljev povratak na političku scenu i obezduhovljenje ugrađeno u optoelektrinske tehnologije? Da vidiš – i te kako imaju. Pre nego što se upustimo u detalje treba naglasiti da je strah od Šešeljevog povratka bespredmetan iz prostog razloga što su Šešeljeve ideje i politička praksa u međuvremenu postale „opšte dobro“, način života, kulturni model, a dobrim delom i državna politika. Ponovo pitam: šta bi u takvom ambijentu Šešeljev come back mogao da pokvari i da pogorša? Ostaci realnosti, takozvani svakodnevni život – sve se to odvija u savršenom skladu sa vojvodinim željama i ukusom. Ali za Šešelja više nema mesta u medijskoj reprezentaciji realnosti i zato mu ne predviđam svetlu političku budućnost. Nema ničega novog pod Suncem. Nadam se da ovo poređenje nije svetogrdno, pa se usuđujem da kažem: ako već Mojsije nije ušao u Obećanu zemlju, teško da će i hiperaktivni doktor biti pripušten u zemlju koju je obećavao, a koju su izgradili neki drugi momci, u političkom smislu bajagi miljama udaljeni od Šešeljevih vizija.

Stručni štabovi momaka iz Obećane zemlje mnogo su vičniji informacionim tehnikama od Šešeljevih sledbenika, a verovatno i od Šešelja samog koji je ipak čovek Gutenbergove galaksije. O čemu svedoči više od stotine njegovih preopširnih knjiga. Ti će štabovi, razumljivo, vispreno iskoristiti povratak jednodimenzionalnog vojvode kako bi skrenuli pažnju sa suštinskog šešeljizma svojih poslodavaca. Ne bih odbacio mogućnost ni da se potajno raduju vojvodinom povratku. Sa druge strane, Šešelj je veoma inteligentan čovek i – ako ga robija nije urnisala – zna za taj jadac. Daleko mu lepa kuća, ali njegov IQ je verovatno neuporedivo viši od IQ-a bilo kog političara na aktuelnoj sceni. Scenario po kome bi se Vojislav Šešelj uprepodobio, promenio ploču i priču, sve ispod žita radeći na satiranju protivnika, meni uopšte ne izgleda nemoguć. Sasvim je druga stvar što iz toga ništa dobroga neće proizići. Jedinu korist od svega toga imaće samo tabloidi.