Zemlja naslova

Da je taj dan praktično sutra pokazuju neizmišljeni naslovi koji su tokom vikenda pojavili u medijima serbskim, od kojih ću pomenuti samo dva: 1. „Čedomir Jovanović umlatio doktora teniskim reketom“ i 2. Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, upisao Višu trenersku školu (odsek košarka) da bi ostvario dečačke snove“.

Možda je mojim proročanskim naslovima još bliža, ne zna se da li blaža da li imbecilnija vest, da je (navodno) nekakva delegacija SzS (ne zna se s kim na čelu) potegla u Nemačku da bi episkopa Grigorija nahuškala da se kandiduje kao kandidat opozicije na predstojećim predsedničkim izborima.

Nije pomenuto – ili je prećutano – je li je delegacija episkopu kao poklon odnela kesu gljiva ludara da ih Njegovo Preosveštenstvo pojede i ponudu prihvati?

Majke opozicione invencije su očigledno odlučile da ponove (tj. ponavljaju) istoriju i da – kao što je Đinđić ( na sopstvenu propast) za predsedničkog kandidata isturio Koštunicu – SNiS-u kao svima prihvatljivu, catch all figuru, poturi Grigorija.

Ko biva… kad je mogao arhiepiskop Makarios, zašto ne bi mogao Grigorije.

Hajde da se upustimo u političku fantastiku, da apstrahujemo nespojivost te imbecilne ideje sa crkvenim ustavom, da pretpostavimo da je Grigorije pojeo gljive ludare i kandidaturu prihvatio, pa da vidimo kako bi stvari tekle.

Nema nikakve sumnje da bi Grigorije na „fer i poštenim“ izborima dobio dvadeset puta više glasova od svih opozicionih persona dramatis uzetih zajedeno, ali to em ne bi bilo dovoljno, em bi episkop – ni luk jeo, ni luk mirisao – prošao kao bos po trnju. Već vidim naslov u pravoslavnim tabloidima serbskim – „episkop Grigorije sinoć viđen oko 3 h PM u Picinom parku“ i sl.

Osim toga, umesto očekivanog oduševljenja šansom da Srbija postane teokratija, Grigorijeva prezidencijalna kandidatura bi dovela do žestokih srpskih podela u Sinodu SPC.

Nije da u tom svetom telu nema dilbera sa papocezarističkim ambicijama, ne bi oni imali ništa protiv ideje, nego protiv ličnosti., jer je Grigorije u Sinodu – koji je, izgleda, potpao pod uticaj Abu Ćirjaka – viđen kao predvodnik „sorosevaca i autošovinista“.

Grigorije sigurno zna priču, ali ipak ću ga podsetiti. Birvaktile svetom Antoniju ponudilo da postane episkop. Antonije na žeravici.

Šta će, ku će, potegne kod svog starca i upita ga šta mu je činiti. Starac mu kaže: ako ponudu prihvatiš – bićeš episkop Antonije, ako je odbiješ, bićeš avva Antonije.

Budući da sam i ja već starac, Grigoriju poručujem sledeće. Ako kandidaturu odbiješ, bićeš Grigorije Episkop, ako bi je prihvatio bio bi Grigorije Moron.