Zimske gume Srbije

E, sad dolazimo do problema. Naše političke elite i jedan deo psihotizovane javnosti insistiraju na „blanko“ dostojanstvu i traže apriorno poštovanje i uvažavanje. Očigledno su bukvalno shvatili Deklaraciju o ljudskim pravima i slične trogatelne dokumente. To su, da se razumemo, optimistični, lepi i nadahnuti tekstovi. Milina ih je čitati. Puno srce čoveku. Nezgode, međutim, nastaju kada dođe – kako se to sada kaže – do implementacije. Svi znamo da izvan visokoparnih deklaracija, na tlu ružne realnosti, stvar sa dostojanstvima ne stoji baš najbolje. Ustrojstvo sveta je takvo da mnogo više ide naruku nedostojanstvenosti. Ustrojstvo sveta se ne može menjati – iako naše političke vrhuške misle suprotno – ali ipak nije sve izgubljeno. Disciplinom, samoodricanjem i čvrstim poštovanjem principa može se postići zavidan stepen dostojanstvenosti. Kada se to postigne, poštovanje i uvažavanje okolnog sveta dolazi samo po sebi. Hoću da kažem: nisu potrebne kampanje.

Da se u nas tako ne radi, jedan od svežijih dokaza su – zimske gume. Uoči predstojeće zime, država Srbija je donela propis saglasno kome vlasnici motornih vozila moraju na automobilima imati sve četiri zimske gume, plus lance i prosto mi nije jasno zašto se zakonodavac tu zaustavio i propustio da kao obavezni deo opreme propiše gas masku i teški mitraljez. U drugim zemljama (ne računajući one iza Polarnog kruga) smatra se da je dovoljno ili jedno ili drugo. Dakle: ili zimske gume ili, po potrebi, lanci na letnjim „pneumaticima“. E, kada su zakoni u pitanju, mi uvek idemo daleko ispred drugih. (Setite se samo parking mesta za invalide koji nemaju ni za leb, kamo li za automobile.)

Odjednom, bukvalno prekonoć, njihova se zakonodavstvena visokoblagorodija i prevashodstva popišmaniše. Narodni spasitelj Mrkonjić izlete u javnost s obrazloženjem da je sve to, je li skupo, da to narodni džep ne može podneti, pa će – kako stvari stoje – zimske gume samo na pogonskim točkovima, što kaže Mikica Bobić, biti OK. Dobro, kakve veze imaju zimske gume sa nacionalnim dostojanstvom? Na prvi pogled ne naročite, ali „đavo se skriva u sitnicama“. Jer, država koja danas donese neki zakon, a sutra ga relativizuje, ne bi trebalo da očekuje naročito uvažavanje. Ako već državu ne uvažavaju državnici i državni činovnici, nerealno je očekivati da je uvažavaju građani, a još nerealnije da je ozbiljno shvataju u belom svetu. Tačno je da su zimske gume manje-više nebitna stvar; problem je što se i veoma važne stvari rešavaju na način na koji je rešeno pitanje zimskih guma Srbije. Pazite: boli i državnike i Mrkonjića uvo da li će zimus neko slomiti vrat; procenili su, međutim, da udarac na ionako prazne džepove sirotinje raje može značajno smanjiti procenat budala spremnih da glasaju za vlast, pa su brže-bolje požurili da narodu izađu u susret. Čist auto-moto populizam. A da sve bude interesantnije: pokazalo se da – čak i kada bi svi imali para za sve četiri zimske gume, gas masku i mitraljez – u Srbiji nema dovoljno zimskih guma Srbije.