Kad već prekjuče pomenusmo Kanta, red je da danas pomenemo Hegela, koji je u svojim Ranim radovima – po meni mnogo boljim od poznih – napisao sledeću rečenicu, prepričaću je po sećanju, jer me mrzi da preturam po polici za knjige u potrazi za citatom.
Ima očiju – pisao je otprilike veliki dijalektičar – koje „misle“ da su dobre zato što neprejebivo uočavaju zlo, ali tu se oči – nefilozofski rečeno – dijalektički zajebu u računu, zato što se zlo ne nalazi u spoljašnjim stvarima i pojavama nego u pogledu. Tako je – ako se sećate gradiva iz veronauke – sve ovo i počelo: naš je praotac, Adam, poželeo da bude kao Bog, da sagleda razliku između dobra i zla, ali je – čim su mu se oči „otvorile“ – video samo to da je go i bos, da je zemlja i da će se zemlji vratiti. I pročaja, bolje je ne nabrajati.
Srbija je lider u neprejebivosti uočavanja zla, ne samo u regionu, nego verovatno i u svetu. Otkako pamtim – a pamtim već podugo – u Srbiji se vodi stogodišnji rat između sinova dobra i sinova zla, a taj je rat – samo naoko paradoksalno – odnosio najmanje žrtava u ljudstvu i materijalu u vreme jednopartizma, zato što su, nakon posleratnog perioda diktature proletarijata, komunisti uočavali zlo isključivo među članovima svoje sekte, dočim su sirotinja raja, radni ljudi i poštena inteligencija – pod uslovom da ne psuju Tita i partiju – živeli, što reko Dis, sa „očima izvan svakog zla“ i zato je zla bilo mnogo manje, naravno u granicama naših skromnih mogućnosti.
Gorerečeno je bio teorijski uvod u jeretičku tezu da su Pink, ostale režimu odane televizije i (u manjoj meri) RTS u stvari šampioni objektivnog i slobodnog informisanja jer su njihovi programi upravo ono što Srbi (svih boja) žele da vide i čuju. Jedna polovina zato da bi priviđala dobro, druga polovina da bi videla zlo i uočavala nepravilnosti i na osnovu tog uočavanja izvlačila zaključak da je „bolja“ od prve polovine Srba, koja, opet, u njima vidi oličenje zla.
E sad, da ne biste stekli utisak da je moja malenkost visoko iznad dobra i zla, reći ću da sam do pre samo nekoliko godina i ja postupao kao druga polovina Srbije, što će reći da sam uzroke svih zala koja me snalaze pripisivao Miloševiću i njegovim potonjim alotropskim modifikacijama, da bi me tek iskustvo poodmaklih godina, introspekcija i lektira uverile da krivica za „više nego ubedljivu“ većinu tih zala pada na mene. Otuda u pozadini moralne panike nastale zbog Panovićevog kooptiranja u UO RTS vidim strah od mogućnosti da krugovi dvojke u UO RTS vide nešto dobro, nešto što bi poremetilo udobnost samoviktimizacije i otupilo oštricu njihove jalove kritike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
