U Sarajevu je prošle nedelje narodima i senatima ex-yu republičica predstavljena Deklaracija o zajedničkom jeziku koja je, sasvim predvidivo, izazvala grdno ibretenije, ponajpre u Hrvatskoj, ali bogme – doduše uz nešto manje buke i besa – i u Srbiji.
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar deklaraciju je blagoizvolela oceniti kao „marginalnu stvar o kojoj uopće ne treba raspravljati“ jer je, biva, „projekat zajedničkog jezika umro zajedno sa Jugoslavijom“, sa kojom je izgleda dušu ispustila i zdrava pamet ugušena nacionalističkom zadrtošću, nesposobnom da pojmi da ako je nešto „istovetno“, ne znači da je i „zajedničko“, tako da, uzmimo primer iz takozvanog života, hrvatski jezik Miljenka Jergovića, sa kojim se povremeno dopisujem, nije „zajednički“ sa mojim srpskim jezikom – ima tu stanovitih razlika – ali je „istovetan“ budući da ga čitam – kao što i Jergović čini – ne samo bez prevodioca i rečnika, nego i bez prethodnog učenja.
Kako stvari stoje, balkanski politikanti i jezikočistunci su se pokazali stroži i od Gospoda Boga, koji je birvaktile, valjda da bi dao primer balkanskim jezikoslovcima, do tada zajednički jezik celog ljudskog roda podelio (Biblija kaže: pomeo) na čitavo jedno mnoštvo.
Sigurno je Gospod Bog za to imao dobre razloge, kao što je sigurno da je imao i dobre razloge da najveći jezik „na prostorima bivše Jugoslavije“ ne pomete i da ga ostavi razumljivim pripadnicima plemena koji njime govore, ali na Balkanu je uvek bilo – a tek će ih biti – dilbera koji smatraju da su pametniji od Boga i koji su u toj (naopakoj) pameti odlučili da jedan jezik pometu u nekoliko.
Što se, sa političke tačke gledišta, može razumeti jer bi, nakon svih pičvajza, bilo nerealno – a i nepotrebno – insistirati da se na krv i nož zaraćena plemena dogovore oko zajedničkog imena jezika, ali bi čak i drljave političke (i lingvističke) elite južnoslovenskih plemena mogle da se slože oko toga da je jezik – kojim se tako uspešno i uz savršeno multilateralno razumevanje prepičkavaju – u lingvističkom smislu istovetan.
Kada bi se to dogodilo – a zasigurno se neće dogoditi, Kolinda može da odahne – izbegle bi se idiotske situacije da se replika iz srpskog filma – „pička ti materina“, recimo – na hrvatski prevodi (i titluje) kao „pička ti materina“ ili da – tek ovo komplikuje stvar – promućurni počinioci prekršaja zahtevaju da im se sudski spisi dostavljaju na bošnjačkom… Ili bilo kom drugom jeziku. Ako pameti nemamo, bar jezika imamo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
