Zoranin luping

Rekoh li vam ja pre neki dan da je u toku faza predizbornog lupetanja. Tako se to radi u zemlji Srbiji, zemlji sinova svetlosti koji neustrašivo vojuju protiv sinova tame. Gospoža – što reko Crnjanski – ministarka, kako sam obavešten, nije blagoizvolela pojasniti stvar, to jest ukazati na tekst, izjavu ili intervju koji sadrži inkriminisanu kriminalizaciju. (Jesi li je, Panoviću, lično ti zvao da se raspitaš ili si to prepustio nekom manje odgovornom?) Popečiteljkina dokazima nepotkrepljena izjava je, da kažemo, stvar s jedne strane vrlo ozbiljna, a s druge – budući da lady Zorana sedi “na vladi” čije kriminalizovano pravosuđe ukida presude svirepim ubicama – krajnje neozbiljna. Da ja recimo sedim “na vladi”, mnogo bi me više zabrinula skandalozna sudska “zastarevanja” nego novine koje o tome kritički pišu.

Idemo dalje. Redakcija Danasa se, predvidivo, odala istraživačkom novinarstvu. Neko je, dakle, iz redakcije pozvao Ministarstvo kulture i informisanja, čisto da ministarstvo prokomentariše ministarkinu izjavu, ali ministarstvo se oglušilo o Danasov poziv. Dobro, de, otpišimo to na popečiteljsku solidarnost, ali kako da razumemo da se na Mihajlovićkin opasni luping nije ostrvio bastion odbrane novinarske časti – takozvani UNS, čije je sedište u očevini sledeće junakinje naše priče – multirežimske Ljilje Čuvene Smajlovićke. Ljilja Čuvena Smajlovićka, koja je onomad prolila onolike suze nad Živkovićevom cepačinom Kurira i zahvaljujući tom plaču ušla u istoriju srpske umetnosti jer ju je Koraks ovekovečio na platnu “Smajlovićkin lament nad pocepanim Kurirom”, uopšte se nije oglasila povodom Mihajlovićkine optužbe za kriminalizaciju. Zorana nije pocepala primerak Danasa. Sloboda štampe, sledstveno, nije ugrožena.

Znamo, dame i gospodo, da su licemerje i pokvarenjaštvo u Srbiji vrline, ali ni u vrlinama ne treba preterivati zato što – uče crkveni oci – preterivanje sa vrlinama vodi pravo u porok. Nije vam, pretpostavljam, nepoznato ni to da ja Panoviću povremeno nabijam na nos stvar upravo suprotnu od one za koju ga optužuje Mihajlovićka, to jest – sumnjičim ga za neumerenost u odmerenosti i dobronamernosti. Povremeno mi – posebno kad sam loše volje – Danas zaliči na Smajlovićkin “najstariji dnevni list na Balkanu”. Za svakoga Panović nađe po neku lepu reč i svakom ustupi podosta prostora. Evo, godinama ga već ubeđujem da se okane demokratije i da u Danas ne pripušta Koštunicu i sumašedše članove njegove sekte, a on na to ne daje ni pet para. Ono, fakat, dok je Koštunica bio “na vladi”, Danas nije optuživan za kriminalizaciju. Zato menadžmentu i kolegijumu Danasa toplo savetujem da presaviju tabak i Mihajlovićku utuže. Kakvo će tek to biti zastarevanje, dražajši moj publikume.