Žuta mistrija

Od pre izvesnog vremena, pre nego što se u nedelju u 21h namestim pred televizor, najpre se obavestim ko su gosti, pa ako ustanovim da će pred Bećkovićkinu ideološku komisiju biti privedena N. N. lica za koja unapred znam šta će (po stoti put) govoriti – a takvih je sve više – onda umesto Utiska pogledam neku TV seriju ili film.

Obavestivši se, međutim, da će u poslednjem Utisku gostovati (sleva nadesno) Boban Stojanović, Valentina Reković i Boško Jakšić, živ ne bejah da dočekam razrešenje enigme kako je grupa građana #od5miliona“ došla na ideju da oskrnavi svetu tajnu bojkota i da na izbore izađe uinat Novoj Srbiji, koja takođe izlazi na izbore.

Rudarskog posla rasvetljavanja svete tajne bojkota i pomenute misterije te večeri se beše prihvatio Boško Jakšić, ali sve što je postigao (iako ni to nije malo) bilo je da od moje malenkosti preuzme žutu mistriju i izbije na prvo mesto prvenstva Srbije u džaba krečenju.

Boško je strpljiv čovek, ali se Stojanoviću, Rekovićevoj, a bogme ni Oliveri naprosto nije moglo objasniti da bojkot nije čarobna formula koja po automatizmu oduzima legitimitet bojkotovanom, pogotovo ako je izlaznost natpolovična, a još pogotovije što bojkotovanog (osim pro forma) baš zabole Sebastian za legitimitet.

Prosto ko pasulj.

Nečemu u čemu ne učestvuješ, ne možeš ni dati ni oduzeti legitimitet. Ispadaš iz igre. Hasta la vista, baby.

Zemlja Srbija je tradicionalno prepuna muškaraca, žena, pa i slučajnih prolaznika zalutalih u politiku, ali mlada dama Rekovićeva se – bar te večeri – u oštroj konkurenciji pokazala kao jedna od najzalutalijih „ikada“.

Stojanović je nesuvislu ideju bojkota bar obrazlagao suvislim rečima i logički povezano, dočim se iz Rekovićkinog solilokvija prepunog spomenarskih opštih mesta nije dalo razaznati šta hoće, ali je bilo jasno da to hoće odmah, da bi kad #od5miliona“ uđe u skupštinu, skupštinu bojkotovala, za razliku od sadašnje parlamentarne opozicije koja takođe bojkotuje skupštinu.

Gnoseološka katastrofa, nema drugog objašnjenja. Sasvim je druga stvar (takođe proistekla iz gnoseološke katastrofe) što je „pod ovakvim uslovima“ izlazak na izbore gotovo podjednako besmislen kao i bojkot.

Ali ipak ne toliko besmislen da bi se – u cilju oduzimanja legitimiteta, je li – Šabac, Pirot i još par varošica Vučiću prepustili bez borbe, a stekoh utisak da se na Zelenovića i onog Piroćanca vrši pritisak da upravo tako postupe.

Juče se iz novinčina obavestih da se opozicioni gradonačelnici Zelenović, Piroćanac, ali bogme i poslovični Bastać (koverti, bato) još uvek nešto kao kurobecaju, ali je veliko pitanje do kad će istrajati u tom naumu.

Dugo sam odbacivao tu pomisao, ali sve sam bližu pomisli da Đido, Guzijan i Boškić ili ne znaju šta rade ili ovo što rade rade u dogovoru sa Vučićem.