Foto: Aleksandar ObradinovićAko su vas ubedili u to da je vaše mišljenje važno, postoji veliki rizik da njime zasipate druge u velikoj meri, bilo da vam je neko to tražio ili ne.
Komentarisanje na društvenim mrežama je najbrži način da vaše cenjeno mišljenje dopre do najvećeg broja ljudi. Do sada nam je verovatno postalo svima jasno da se iznenadne smrti objašnjavaju vakcinama, da su izdajnici svi koji nisu za vlast, a da su sendvičari svi koji jesu i konačno da je Sergej Trifunović podmlađena verzija Harisa Džinovića.
Ovakva „teoretisanja“ često se temelje na pojednostavljenim shemama mišljenja koje omogućavaju brzu i lako razumljivu, ali duboko uprošćenu analizu stvarnosti. Ove sheme, koje se formiraju kao mentalni okviri, omogućavaju nam da klasifikujemo složene informacije. One obuhvataju naše pretpostavke o drugim ljudima, nama samima, događajima, ali i socijalnim ulogama. Međutim, često nas dovode u zabludu, jer su mahom netačne.
Ilustracije radi, iskoristiću nedavni primer Sergeja Trifunovića koji je isprovocirao javnost prijavivši suprugu za nasilje u porodici. Najpogodniji primer teoretisanja o tome nam je ponudio poslanik Bakarec, koji je sproveo „dubinsku“ analizu Sergejevog braka, ličnosti, emocionalne inteligencije i psihološkog statusa. Osim toga, otišao je korak dalje i pozabavio se i analizom ličnosti njegove supruge. Ovde ću ukazati na ozbiljan propust i nepravdu, jer smo ostali uskraćeni da saznamo psihološki status Sergejevog psa Mileta. Pretpostavljam da se poslanik Bakarec ne razume u zoopsihologiju tako dobro kao u psihologiju, ali ne vidim zašto bi ga to sprečilo da o tome piše.
Na osnovu njegove analize, ne možemo ništa da zaključimo o Sergeju, ali zato možemo zaključiti dosta toga o analitičkoj sposobnosti poslanika Bakareca. Kao i svi mi ponekad, poslanik se služi pojednostavljenim shemama mišljenja.
Međutim, analiza obično treba da predstavlja proces detaljnog proučavanja i razumevanja složenih informacija, a njen cilj jeste dublji uvid i jasnoća. Svaka analiza koja ne dovodi do ovog cilja može se nazvati koproanalizom. U psihološkom smislu, koproanaliza je pojam koji se može koristiti za kritiku površnih ili neadekvatnih analiza. U ovom kontekstu, ona označava analizu koja ne vodi do suštinskih uvida ili razumevanja, već se oslanja na pojednostavljene i neosnovane pretpostavke u cilju etiketiranja.
Reč „kopros“ na grčkom znači „izmet“, što dodatno naglašava besmislenost ili površnost takvih pristupa. U slučaju poslanika Bakareca, njegov pristup analizi ne omogućava dublje razumevanje osobe koju analizira, što dovodi do zaključka da je njegova analitička sposobnost nedovoljna. Koproanaliza, stoga, predstavlja oblik analize koji ne ispunjava osnovne kriterijume istraživanja i razumevanja složenih informacija.
Ukoliko čitalac ima mazohističke tendencije i upusti se u čitanje koproanalize, bilo ove ili poslanikove, kao prva neželjena reakcija se može javiti koprolalija (nekontrolisano psovanje i izgovaranje vulgarnih reči), što može biti prirodna reakcija na nečiju koprofagiju (jedenje izmeta). Sve ove pojmove možemo svrstati u termin psihološka koprokultura, koji je izmišljen za potrebe bavljenja Psihopatologijom svakodnevice.
Kako bi koproanaliza imala težinu i kako bi se naglasila poenta, neophodno je pozvati se na autoritet, npr. kao što se gospodin Bakarec poziva na Tolstoja na samom kraju svog teksta. Ja ću se pozvati na autoritet gospodina Bakareca koji je napisao tekst pod naslovom „Pakao koji generiše Sergej Trifunović“ i podsetiti da je on narodni poslanik koji je u poziciji da generiše pakao u kome živi Sergej Trifunović, njegova supruga, pas Mile i svi mi ostali koji se davimo u koprososu (moram li da prevedem?) i molimo se da nam ne klecaju kolena.
A, što se svakodnevnog teoretisanja tiče, sheme mogu imati i protektivnu funkciju, jer nam pomažu da podnesemo i tolerišemo nepoznavanje činjenica. Shemama uvodimo smisao i objašnjavamo stvarnost, doduše, uglavnom pogrešno.
Međutim, postoje zastrašujuća stanja kada su mentalne sheme u potpunosti raspadnute, gde su osobe izgubile sposobnost pamćenja, ali su u stanju da svojim izmišljotinama i tečnim konfabulacijama improvizuju svet oko sebe.
Znam na koga mislite, upravo ste ovog trenutka upotrebili svoju kognitivnu shemu. I niste u pravu, jer mislim na osobe koje boluju od Korsakovljevog sindroma.
Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho Ludens“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
