Mali pod pritiskom

Prvo, kroz vizuelnu stimulaciju mi doživljavamo emocionalno pražnjenje koje nas oslobađa emocionalnih tenzija i umiruje naš um, što dovodi do trenutnog terapijskog efekta.

Pored toga, zadovoljava se i ljudska sklonost ka destrukciji u društveno prihvatljivim uslovima. Ovo zadovoljstvo proističe iz osećanja moći koji dolazi sa uništavanjem predmeta.

Kad smo bili deca, redovno se pojavljivao neki mali koji nam sa zadovoljstvom ruši naporno izgrađenu kulu od peska ili lego građevinu. Ostajali smo bespomoćni i zatečeni, dok se mali zadovoljno cerio i bivao oduševljen svojom omniopotentnošću.

Srećom, deca se vrlo brzo nauče društveno prihvatljivim ponašanjima i empatiji i onda uspešno sublimiraju potrebu za destrukcijom i zadovoljavaju je npr. posmatranjem hidraulične prese.

Međutim, oni koji su odrasli, ali ipak ostali mali, svesni svoje bespomoćnosti i inferiornosti mogu biti inspirisani hidrauličnom presom na drugačiji način.

Impresioniran idejom moći i destrukcije, mali može preko noći da poruši centar Beograda. Mali može da prebije ženu. Mali može čak da, poput hidraulične drobilice, smrvi sendvič sa parizerom i pritom ga proguta, gutajući tom prilikom i slova iz sopstvenih reči.

Radi izbalansiranosti mišljenja, suprotno ideji destrukcije, imamo ideju konstrukcije, pa se može postaviti pitanje da li je moguće da ovaj naš mali bude isključivo destruktivan? Pesimisti bi rekli da ne može biti ničeg pozitivnog i konstruktivnog u vezi sa njim.

Istrenirana da prepoznam i prevaziđem zamke crno-belog načina mišljenja, mogu da uvidim da mali destruktivac može sačuvati svoju dečiju razigranost i kreativnost. Kada malog inspiriše ideja konstrukcije, on postaje „Homo Ludens“- čovek koji se igra. Tada se u njemu probudi mašta, a omiljena igra mu je igranje uloga. Svi smo se mi kao mali igrali doktora, ali oni najmanji među nama, igraju se doktora i kad odrastu. Mnogi nisu u stanju da shvate ovu igru, pa se mogu buniti protiv toga i sprečavati ga u njoj, mada će svaki psiholog reći da nije dobro malog prekidati u igri. To može isprovocirati njegovu inferiornost, pa će se prekinuti ovaj fini proces konstrukcije.

U proces konstrukcije možemo svrstati i kreiranje tik tok sadržaja. Kada mali tik tok-uje, gledaoci doživljavaju slično zadovoljstvo, kao prilikom posmatranja hidraulične prese. Mladi to nazivaju cringe ili transfer blama, a odnosi se na posmatranje pojedinca koji pokazuje nedostatak poznavanja društvenih normi i socijalnu nespretnost. Uzrok nespretnosti malog može biti njegov nedostatak empatije i nedostatak samopoštovanja. Verovatno bi se mnogo bolje snašao u izgradnji stanova, ili mostova nego karijere tik tok-era.

Uzimajući u obzir konstruktivnu i destruktivnu dinamiku koja se odvija u ličnosti malog, može se zaključiti da se u destruktivnom aspektu manifestuje agresija i rušilaštvo, nedostatak empatije prema žrtvama, zaokupljenost fantazijama o neograničenoj moći i uspehu, dok u onom pozitivnijem, konstruktivnijem aspektu uviđamo potrebu za divljenjem i verovanje u vlastitu posebnost i grandioznost. Prema svemu navedenom, mali koji je odrastao, a ostao mali, prema navedenim kriterijumima pripada narcističkom poremećaju ličnosti.

Iza narcističnog poremećaja ličnosti se krije bazično uverenje o sopstvenoj inferiornosti i sve gorenavedene strategije kojima se ono prevazilazi. Te strategije dobro funkcionišu, jer mali uspeva da se popne do visokih lestvica u društvu. Nažalost, ili na sreću, to mu ne vredi, jer fragilni i pregladneli self ostaje smrskan pod pritiskom hidraulične prese. Od njega ostaju samo fragmenti koje u očaju prikuplja i lepi u nadi da će postići celovitost. Na kraju dana, mali shvata da ne ume da primenjuje kincugi tehniku – umetnost spajanja polomljenih delova. Jer, to mogu samo veliki.

Neprijatno saznanje ga ne sprečava da spokojno ode na spavanje, jer živi u zemlji u kojoj se snovi ostvaruju. Dok je ubeđen da se noćne more događaju drugima, pred spavanje može potražiti nadu u stihovima Matije Bećkovića:

„Nisi ti više mali
Ako te ne nude
Nemoj da išteš
Ako te nude
Nemoj da uzmeš
Ako te nagone
Reci
Sad sam jeo
Imamo svega kod kuće“

I sanjaće i dalje o tome da jednog dana poraste.

Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho ludens“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.