Šta moć čini ljudima?

U samo šest dana, čuvari u Zimbardovom eksperimentu počeli su da ispoljavaju okrutnost. Postali su represivni, zloupotrebljavali su vlast i tretirali zatvorenike kao manje vredne. Ti ljudi nisu bili profesionalni čuvari, niti sadisti, već su bili obični ljudi koji su prihvatili ulogu koju su dobili. Poruka je nedvosmislena: Sistem moći, ako nije ograničen i transparentan, neizbežno će dovesti do zloupotrebe.

Kada političari dobiju neograničenu moć, kada nema kontrole ni protivteže, događa se ono što je eksperiment pokazao – počinje zloupotreba vlasti. Istorija je prepuna primera lidera koji su započeli kao heroji naroda, ali su pod teretom moći, postali represivni i zaboravili na interese onih kojima služe.

Na drugoj strani eksperimenta bili su zatvorenici. Oni su vrlo brzo postali poslušni, pasivni i bespomoćni. Izgubili su individualnost i prihvatili ulogu potlačenih, čak i kada su mogli pružiti otpor. Ova dinamika nije toliko različita od načina na koji politički sistemi mogu ugušiti glasove opozicije ili obeshrabriti građane da se uključe u politički proces. Kada narod oseti da nema stvarnog uticaja, lako se povlači u pasivnost prepuštajući moć.

Ono što eksperiment nije imao, a što politika mora imati, jesu jasni mehanizmi kontrole. Demokratija, koliko god nesavršena bila, funkcioniše kao svojevrsna „zaštitna mreža“ protiv moći. Institucije poput nezavisnog pravosuđa i slobodnih medija služe kao protivteža liderima i političkoj eliti. Kada se te institucije uruše, kada nema „čuvara čuvara“, dolazi do onoga što je Zimbardo dokumentovao: moć postaje sama sebi svrha, a narod ostaje talac.

Kako izbeći Zimbardov scenario?

I dok nemam blage veze kako se može izbeći Zimbardov scenario i kako se menja vlast u ovoj zemlji, zabavlja me pomisao na uvođenje obavezne psihološke pripreme za lidere.

Pošto Zimbardov eksperiment otkriva da čak i „dobri“ ljudi mogu postati tirani u određenim okolnostima, psihološka priprema lidera kroz treninge emocionalne inteligencije, empatije i otpornosti na iskušenja moći, mogla bi smanjiti rizik zloupotrebe, kao i obavezni kursevi etike i psihologije moći za lidere na svim nivoima. Da bismo sprečili tiraniju, možda je najbolje da lideri završe na kursevima o tome kako biti i ostati ljudsko biće. I kad smo već kod toga, praćenje psiholoških profila lidera u realnom vremenu kako bismo uočili rizične promene u ponašanju, moglo bi biti korisno. Šta se dešava kada vođa počne da se ponaša kao da je zaboravio da je završena igra uloga i da više nije „neustrašivi vođa“? Hajde da budemo iskreni – kada svi slušaju svaku vašu reč lako je izgubiti dodir sa stvarnošću. Kada si na vrhu možeš se osećati kao bog, a da nikada sebi ne postaviš pitanje kako obično završavaju bogovi. Na kliničkoj praksi sam lično upoznala dva boga i jednog Napoleona.

Zimbardov eksperiment je poput ogledala u kojem možemo videti naše političke sisteme, ali Jung nas podseća da moć nije samo spoljašnja, već i unutarnja dinamika. Moć je senka koja živi u svakom od nas, spremna da preuzme kontrolu ako je ne prepoznamo i ne obuzdamo. Prema Jungu, onaj ko ne osvesti vlastitu tamnu stranu rizikuje da ona preuzme kontrolu nad njegovim delovanjem.

Ako moć tretiramo samo kao spoljašnju silu, zanemarujemo vlastitu odgovornost u stvaranju sistema koji tu moć potpiruju. Možda je prava promena u politici, kao i u životu, upravo u prepoznavanju tih unutrašnjih tendencija – kako kod lidera, tako i kod nas samih.

Na kraju, možda je najvažnije pitanje ne šta ćemo s ogledalom, već šta ćemo sa vlastitim odrazom u njemu. Moć, bilo da je politička, institucionalna ili lična, ima sposobnost da nas oblikuje na načine koje ne možemo uvek predvideti. Lako je skliznuti u zloupotrebu vlasti i pasivnost, ako ne prepoznamo vlastite sklonosti ka dominaciji ili submisivnosti. Pravo pitanje nije samo kako da prepoznamo zloupotrebu moći u drugima, već kako da se postavimo prema moći koja živi u svakom od nas.

Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho ludens“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.