Žensko dete – tuđa kuća

Devojčica nije pitala zašto je to važno, ali poruka je bila jasna: muško je poželjno, a žensko je, u najboljem slučaju, suvišno. Tu poruku je dobila od žene i to bliske, žene kojoj veruje. Ako devojčica ima brata, mogla je na sopstvenoj koži da oseti nepravdu neravnopravnosti.

Tokom detinjstva ove implicitne i eksplicitne poruke se gomilaju oblikujući čitav sistem uverenja i stavova koje nosimo kroz život.

Devojčica može izrasti u ženu koja nesvesno prihvata svoju nižu vrednost u društvu, što je čini ranjivijom na nepravde i diskriminaciju.

U Srbiji se danas nasledstva odriče skoro polovina, tačnije 43% žena u korist brata.

Druga mogućnost je da devojčica izraste u buntovnu ženu, koja odbija da prihvati servirani sistem uverenja i nastoji da izgradi sopstveni.

Proglašava sebe feministkinjom i borkinjom za ženska prava, ali može se desiti da, u toj borbi, ne primeti da je prešla u novu krajnost i novi sistem rigidnih uverenja, pretvarajući se u svoju suprotnost.

U ogromnoj želji za ravnopravnošću, savremena žena teži da postane, muškarac?!

Od svih polemika, najbesmislenija je ona koja se tiče upotrebe rodno senzitivnog jezika.

Pojedine psihološkinje u neupotrebi rodno osetljivog jezika vide otpor i strah od promena, a kao dokaz u korist upotrebe rodno senzitivnog jezika navode nekoliko studija.

Reč psiholog pobuđuje asocijaciju na muškarca, iako procenat žena koji upisuje studije psihologije je mnogo veći, nego procenat muškaraca.

Koje su posledice toga?

Praktično, ako biramo psihologa za člana nekog tima, prvo će nam pasti na pamet da pozovemo muškarca, a ne ženu. Time su muškarci u privilegovanom položaju.

Dalje, kada se devojčicama pokaže spisak zanimanja, kada su ona predstavljena u muškom rodu, devojčice prave drugačije izbore, nego kada su zanimanja predstavljena binarno.

Devojčice onda drugačije procenjuju i svoje sposobnosti. Ako poslodavac da oglas za posao, ako je formulisan u muškom rodu, žena može biti nesigurnija da se na isti javi.

Nameće se pitanje kako, na primer, generacije i generacije devojčica nisu bile obeshrabrene da izaberu studiranje psihologije i po završetku studija postanu psiholozi?

Psihološkinja je ipak relativno nov termin.

Takođe, postavlja se pitanje da li će senzitivnost u upotrebi jezika zaista doprineti boljem položaju žena u društvu? Jezik jeste živa materija, ali promene koje se nameću bez stvarnih društvenih promena često postaju prazne.

Ako je oglas za posao formulisan u muškom rodu, da li je zaista jedini problem u jeziku, ili je dublje ukorenjena struktura društva ta koja obeshrabruje žene?

Mnogo važnije od toga kako ćemo nazvati zanimanje jeste pitanje koliko će žena biti prihvaćeno u tom zanimanju, koliko će ih stići do vodećih pozicija, i da li će biti ravnopravno plaćene.

Dokazi o tome da ćemo upotrebom rodno senzitivnog jezika doći do rodne ravnopravnosti trenutno nisu snažni, gotovo su nepostojeći. Psihološki argumenti su trenutno slabašni, iako, priznajem, imaju potencijala da postanu ozbiljni.

Međutim, nasilje nad jezikom i njegovo izobličavanje je potpuno iracionalno, ako nemamo dovoljno čvrste i jasne dokaze koji nedvosmisleno pokazuju da će upotreba rodno senzitivnog jezika dovesti do rodne ravnopravnosti.

Uostalom, jezik jeste podložan promenama, ali jedno je spontano prilagođavanje jezika, a sasvim drugo nasilno i dogmatsko insistiranje na upotrebi nakaznih termina.

Osim toga, može biti potencijalno opasno upotrebljavati rodno senzitivni jezik, jer se time može pružiti ženama iluzija o rodnoj ravnopravnosti u društvu.

Pa, taman kad žena pomisli da je ravnopravna u društvu, jer je jezik prekrojen u njenu čast, sačeka je besni muž koji je premlati, eventualno ubije ili šef koji je mobinguje.

Zato, prekrajanje jezika treba da bude spontana posledica jednakosti i osvešćenosti u jednom društvu, a ne obratno. Problem nije lingvističke prirode, već leži u sistemu koji podstiče nejednakost, bilo kroz nasledstvo, zapošljavanje ili društvene uloge.

Ako je čitalac imao prilike da bude slušalac podcast-a pod nazivom „Psihološkinje“, koji u jednoj epizodi obrađuje temu upotrebe rodno senzitivnog jezika, imao je priliku da čuje kako psihološkinja koja se ne slaže sa lingvistom po pitanju upotrebe rodno senzitivnog jezika, eksplicitno kaže za lingvistu da je skot, iako se čovek ne zove Skot.

Zar zaista ne možemo biti konstruktivniji u neslaganju?

Iako deluje skandalozno što se psihološkinja aktivno bori za upotrebu rodno senzitivnog jezika, upotrebom jezika nasilja, možda to ipak samo pokazuje moju neemancipovanost i otpor prema novinama.

Ja sam jedna od retkih srećnica koje se ne osećaju ugroženo ni u svetu muškaraca, ni u svetu žena.

Da li će me nazivati psihologom ili psihološkinjom, potpuno mi je svejedno, jer muški rod nije predmet moje frustracije.

Međutim, predmet moje frustracije me proždire i danima mi odzvanja u glavi i ne da mira, a to je pitanje kako bi psihološkinja upotrebila imenicu „skot“ u ženskom rodu, da je kojim slučajem morala tako da nazove lingvistkinju?

Šalu na stranu, iako se ne šalim, umesto da se svađamo oko toga kako ćemo nazivati određene profesije, mnogo je važnije da stvorimo društvo u kojem se žene osećaju ravnopravno i sigurno, gde su cenjene zbog svojih sposobnosti, a ne svog pola.

Rodno senzitivni jezik može biti korak napred, ali samo ako prati dublje društvene promene.

Dok god žene trpe nasilje, dok god su ekonomski i socijalno podređene, promena reči neće biti dovoljna.

Jezik je refleksija društva, i tek kada društvo postane istinski ravnopravno, to će se prirodno odraziti na jeziku.

Do tada, borba mora biti usmerena na stvarne promene – u zakonima, obrazovanju i svakodnevnom životu.

Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho Ludens“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.