Žensko dete – tuđa kuća

Pravo je osveženje pročitati jedan lepo odmeren i, koliko je to uopšte moguće, neutralan tekst o ovoj važnoj temi.
Jedino se ne bih baš složio da je tema nasleđivanja dobar primer za polnu nejednakost jer je to malo komplikovanije pitanje kojš više ima veze sa običajem da kuću nasleđuje onaj ko ostaje da „dočuva“ roditelje.
Ako su brat i sestra u pitanju, očekuje se da brat ostane u porodičnoj kući, a sestra se uda i zajedno sa suprugom praktično nasledi svekra i svekrvu. Neki bi rekli da je previsoka cena nasleene imovine i da muškarac zapravo izvlači deblji kraj u takvoj tradicionalnoj podeli jer je uvek između čekića i nakovnja tj. supruge i majke 😉
U slučaju dva brata od kojih se jedan odselio, očekuje da se onaj koji je otišao odrekne svog dela u korist brata koji je ostao sa roditeljima.
Na sve to treba dodati i negativan odnos društva prema muškarcu koji se „prizeti“ kao i mnogobrojne slučajeve da sestre posle smrti svog brata po svaku cenu pokušavaju da njegovoj udovici ospore pravo nasledstva.

Odličan tekst!
BRAVO za psihološkinju, koja je pokazala da je izuzetan psiholog i da se neke stvari mogu (i moraju) sagledavati mnogo šire i dublje, od uobičajene površnosti…

pa „Preobrati“ muža, i okrene kuću, porodicu, sve živo naglavačke!
Posvađaju snajke dva rođea brata, rsasture sve dotad stečeno!
Ima jedna priča, možda i istinita:“ Venčali su se dvoje, i dogovorili su se, da nedelju dana, neće nijedno, da pusti u kuću svoje roditelje.
Navrate mladoženjini, zvone, on ne ide da otvori vrata.Posle par dana, navrate mladini, posle drugog zvona, ona otrči i otvori im!
Rodilo im se muško dete, posle opet muško…posle žensko.
Muž napravi takvo veselje, da je sve pucalo.
Sutradan upita žena muža: rodile su se dva muškarca, ti ništa! Kad se rodila ćerka, ti veličanstvenu proslavu, zašto?
E, da znaš, sada znam, ko će nama otvoriti vrata!!!“.

Ovakav tekst jeste osveženje, jer se bavi našim aktuelnim shvatanjima.
Po različitim reakcijama, uglavnom pozitivnim, vidi se da analiza ima težinu koja prevazilazi kolumnu i ima elemente naučnog rada. Kad se radi o nauci, pitanje je koliko će čitatelj razumeti pojedine delove teksta, i prema tome davati komentare.
U svakom slučaju, ova tema jeste aktuelna na Balkanu, imajući u vidu da se ovde sudaraju tradicionalna sa modernim shvatanjima.
Čak je i akademik Vladeta Jerotić često govorio da nije pristalica patrijarhata, već ravnopravnosti.
Pozdrav i srećan početak!

Ako se vi tako osećate vama niko ne može ništa …?