Ko je maznuo daljinski?

U vreme Tadićeve vlasti, „nekontrolisani elementi“ su pretili i divljali oko svakog Prajda, i zato su Prajdovi, s jednim izuzetkom, redom bivali otkazani. Jer država, eto, nije mogla da garantuje bezbednost na tih nekoliko kvadratnih kilometara usred glavnog grada, i na samo nekoliko sati.

Neko će se možda setiti da je Basara, sa ovog istog mesta, tada upozoravao da je bemisleno da se država koja nije u stanju da ostvari puni suverenitet u dve-tri ulice u glavnom gradu i da ga održi sat-dva, zanosi fantazijama o suverenitetu na Kosovu ili ko zna gde. Jer te države zapravo i nema. U najmanju ruku, nema vlasti: ona je već u transferu na neku drugu stranu.

Ni za koga nije bila tajna pod čijom su kontrolom „nekontrolisani elementi“ kojima država nije umela da postavi granice: pod kontrolom radikalske i postradikalske desnice, koja je tada bila u opoziciji. Nije prošlo mnogo vremena, i ta desnica je došla na vlast, u čemu ima neke neumoljive logike: ko da drži vlast, ako ne oni koji kontrolišu nekontrolisane?

Utoliko, nije preterano reći da su Tadić i društvo izgubili vlast onog treutka kad su pokazali d nisu u stanju da tu vlast zaista drže i zadrže, čak ni pod prozorima svojih kancelarija.

I tako je to, s promenjenom vlašću, taljigalo izvestan broj godina, tokom kojih je – bez veće štete u ljudstvu i materijalu – održan izvestan broj Prajdova. Nekontrolisani elementi su lepo zamoljeni da se iskontrolišu, pa su sedeli kod kuće, kiselili krastavčiće za zimnicu i gledali telenovele, ili šta već rade u slobodno vreme ti naši vrli muškobanjasti vitezovi.

Ove godine, međutim, baš kada je Prajd izrastao u Evroprajd i kada se očekivala međunarodna fešta pod pokroviteljstvom premijerke duginih boja, vlast tvrdi da Prajda neće biti jer ga ne sme biti, a ne sme ga biti jer ga ne može biti. Ako vam je ovo prekomplikovano, setite se onih ranijih godina, kada su daljinski upravljač nad nekontrolsanim elementima u rukama držali ovi koji sad vladaju, i to više nego sasvim neometano, pošto su celu državu sa svim njenim institucijama pretvorili u svoju prćiju.

Sve, dakle,imaju, sve im je na dlanu i sve im je pod kontrolom, osim – nekontrolisanih elemenata. Hvataju se za glavu, izgubili su negde daljinski, i ne mogu nikako da ga nađu. A što je najgore, izgleda da nije zapao iza kauča, nego ga se dočepao neko drugi.

I tako opet imamo situaciju znanu nam od pre desetak godina. Država koja bi da se pita oko Kosova, Bosne i ko zna čega, nije u stanju da obezbedi i potvrdi svoju državnost u dve-tri ulice u centru glavnog grada, na nekoliko sati.

Vlast koja pretenduje na to da kontroliše sve i svugde, odjednom je nemoćna da jednoj realno maloj grupi pedera na nekoliko sati zapreči prolaz do manifestanata koji legalno i mirno koriste svoje ustavno pravo na okupljanje.

Ovo je teško tumačiti drugačije nego kao gubitak kontrole. A gubitak kontrole je, znamo iz ranijih primera, prvi korak ka gubitku vlasti. E sad, nije da bi baš bila tragedija da vlast izgube oni koji su na vlast i došli upotrebom i kontrolom nad nekontrolisanim elementima, ali je ovde važno nešto drugo: ko je preuzeo daljinski upravljač?

Ako se pitate zašto je to tako važno, možda ne bi bilo loše da pređete gradivo još jednom. Iskustvo potvrđuje da su posednici daljinskog upravljača kojim se efikasno kontrolišu nekontrolisani elementi sledeća vlast u Srbiji, pošto ona koja je upravljač izgubila pokazuje da ne ume da primeni Ustav i zakone Republike Srbije ni usred Beograda.

E, sada dolazimo do pitanja – ko su ti ljudi? Nominalno, to su oni koji su još desnije od sadašnje vlasti. Dobro, samo, budite iskreni: deluju li vam oni kao neko ko je u stanju da efikasno kontroliše makar samog sebe, ko zna s koje strane je šupalj i gde mu je dupe na koju god stranu da se okrene? Ni meni.

Pa, o kome se onda radi? Da nije, daleko bilo, daljinac ugrabio neko ko stanuje daleko odavde, ali bi rado da nam pročačka po kući, ispretura nameštaj i razbaškari se u fotelji? Zidovi su ga ionako već najavili, a treba čitati Zidove jer Zidovi su Znakovi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.