Krevetska osveta

Ali, manimo se njega i vratimo se bazičnoj stvari, tj. krevetu. Peter Nikitin nije spavao u krevetu nego je od tri klupe na beogradskom aerodromu načinio svoj ležaj. A svako ko je bio na beogradskom ili manje-više bilo kojem drugom aerodromu, zna da je poslednje što bi poželeo sebi to da prespava na aerodromu.

Jeste, doduše, Dubravka Ugrešić jednom napisala, dočaravajući svoje tada još sveže bezdomništvo, da se možda još najviše kod kuće oseća na aerodromu, jeste i Jergović svog Babukića, jednu figuru satkanu od fantazije, smestio na bezbrojne aerodrome sveta, ali to je literatura i to su metafore. Jeste i Tom Henks snimio film inspirisan jednim stvarnim izgnanikom koji je proveo dobar deo života u aerodromskom limbu, ali nije bilo ničega glamuroznog u tome.

E sad, nazad k Peteru Nikitinu. Dok smo mi spavali u svojim krevetima, on je proveo evo već dve noći u onoj poluraspadnutoj surčinskoj pustolini zato što je, doletevši iz Portugala preko Frankfurta, ljubazno zamoljen da NE uđe u zemlju, što je samo blaži način da se kaže da mu je ulazak u Srbiju zabranjen.

Dešava se to ponekad, da države zabrane nekom državljaninu druge zemlje da kroči na njihovo sveto tlo, ali takvi postupci ne bi smeli biti proizvoljni i hiroviti, a još manje posledica nečije frustracije i odmazde, lične ili političke.

Pa, da vidimo kako tu stoji stvar. Nikitin jeste doleteo, ali nije baš pao s neba u Srbiju: on u Beogradu ima stalno prebivalište. Iako nije državljanin, on je što bi se reklo „rezident“ ove zemlje, a to podrazumeva izvestan poseban status. Ne možete bez prokleto jakog razloga takvom čoveku u ponoć uskratiti bliski susret s njegovim rođenim krevetom na Vračaru, s obrazloženjem – nakon tri i po sata tihog kuvanja u onoj stakleno-promajnoj nigdini – da mu je BIA zabranila ulazak u zemlju, a da je osnov te zabrane to što mu je… BIA zabranila ulazak u zemlju.
Nikitin, da se razumemo, nije politički neutralna i bezbojna ličnost. Aktivista je i otvoreni protivnik politike Vladimira Putina i agresije na Ukrajinu.

To po zakonima ove zemlje nije zabranjeno, ni našim ni stranim državljanima. Kao takav, organizovao je proteste Rusa, Ukrajinaca i Belorusa protiv napada na Ukrajinu. Ni to ne bi smelo nigde biti sporno: pa pune su zapadne Evrope i severne Amerike stranaca i doseljenika – uključujući i Srbe – koji demonstriraju protiv ovih a za one, negde na drugom kraju sveta! Kad bi ih zbog toga isterivali, mnogi eksportovani Velesrbi iz Minesote, Novog Južnog Velsa ili Bavarske bi se pokunjeno vratili u Prijedor, Stalać ili Vlasotince.

U domaću (srpsku) unutrašnju politiku Nikitin se nije mešao. Osim ako već sam aktivizam protiv ruskog predsednika i ruske agresije nije mešanje u srpsku politiku?

Osim što je ruski, Nikitin je i holandski državljanin. Da li je ovaj bizarni maltretman mala, simbolička osveta tzv. zapadu zbog toga što je SAD stavio šefa BIA Aleksandra Vulina pod ozbiljne sankcije, i praktično ga proglasio kriminalcem? Da li je ovo tek prvi, i nipošto najozbiljniji, izraz besa zbog toga što – kako se to verovatno tumači na Dvoru – zapad hoće da ostavi Vučića bez najbližeg i najvernijeg saradnika?

Tajna njihove ekscentrične bliskosti, uzgred rečeno, nikada nije valjano objašnjena. Da li je to tek neodoljiva međusobna privlačnost ili su ipak u pitanju mnogo mračniji i mutniji zajednički poslovi?

U međuvremenu, pažljivo pratite kretanje Petera Nikitina: ka svom krevetu na Vračaru (bilo bi sjajno da do izlaska ovog teksta on već odavno bude raspakovan i razgaćen u svom domu), ili nazad u tranzitni Frankfurt, pa u pravcu celog sveta? Možda nam njegovo kretanje kaže nešto o kretanju ove zemlje, tj. ima li za nju još bilo kakve nade.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.