Sto kremljaste boje

A usput, možda, i da ćapi još neki poen uoči predsedničkih izbora.

Pošto Makron, kad ide na izbore, nema pojma hoće li na njima pobediti, za razliku od njegovog domaćina Putina, koji kad pravi izbore zna da će pobediti.

Kad ne bi znao da će pobediti, ne bi izbora ni bilo.

Mada ih ni ovako nema, jer izbori su izbori onoliko koliko su neizvesni.

Kako god, prodivanili su Makron i Putin iza teških kremaljskih zavesa, ali je razgovor bio, reklo bi se, prilično distanciran.

I to doslovno: dvojica državnika sedela su na dva, hm, kraja ogromnog stola ovalnog oblika i, rekao bih, krem boje (Kremlj-boje?), toliko udaljeni jedan od drugog u sterilno praznom prostoru pompezne vladarske sobetine da su verovatno morali da se dovikuju.

A na sredini stola kočoperio se jedan ljupki „cvetni aranžman“ koji je valjda trebalo da primi na sebe one dalekometnije proizvode pljuvačnih žlezda glavate gospode.

Zašto su ovi dobri ljudi posvećeni svetskom miru i blagostanju sedeli tako daleko jedan od drugog?

Po nekim novinarskim izvorima bliskim vrhu francuske republike, zato što je Makron odbio da se podvrgne ruskom PCR testu (a testirao se PCR u Francuskoj i antigenski u Rusiji) jer „nismo mogli da prihvatimo da oni dobiju DNK našeg predsednika“.

Ne mogu da zamislim zašto bi Rusima trebao Makronov DNK, da ne bi možda hteli da ga kloniraju?

Verujem da im je i ovaj jedan previše. Ali, ko zna, stvarnost ionako prevazilazi scenarije iz mašte pisaca distopijskih serija.

I tako, ispalo je nekako da je vetropirasti Makron potencijalna pretnja za predostrožnog (i dakako dragocenog) gazdu Kremlja, pa ga je valjalo držati na distanci: ništa rukovanja i zagrljaji, ništa celivanje u rumene obraze, nego sedi tamo negde udno velike sobe, pa se dovikuj s kućedomaćinom dok ne izgubiš glas.

Gde su ona vremena kad su se šefovi Kremlja sa zagraničnim poglavicama – doduše, samo onim vazalnim, poput Honekera – strasno ljubili u usta?

Pošto nigde na fotografiji nismo videli prevodioce, zamišljam dvojicu velikaša kako razgovaraju na, hm… engleskom?

To bi bilo zabavno čuti: englesku konverzaciju jednog kagebeovca i jednog Francuza.

Nego, baš me zanima odakle Kremlju onaj sto?

Je li to zaostavština iz pretkoronskih vremena, ili su ga nabavili specijalno za slučajeve stranih državnika koji odbiju da se podvrgnu ruskom PCR testu i tako zaveštaju svoj DNK uvek dobronamernim ruskim službama?

Ako je ovo drugo u pitanju, šta li će biti s njim posle korone?

Sve u svemu, Makron se vratio kući s ne baš spektakularnim rezultatima svog diplomatskog napora, ali je bar očuvao integritet i ekskluzivitet svog francuskog DNK.

I Putinov epidemiološki status ostao je neokrnjen, a onaj cvetni aranžman je, verujem, bačen u smeće na kontrolisan, bezopasan način.

A Ukrajina, šta će s njom biti?

Eh, kao da to stvarno zavisi od pustih razgovora za ovalnim stolovima, sa cvetnim aranžmanom između plemenitih sagovornika.

Ako Aleksandar Vučić bude do ovdašnjih izbora navraćao u Kremlj – a teško je verovati da neće – valjalo bi obratiti posebnu pažnju na to dodiruje li se sa Putinom i boravi li u njegovoj auri, ili sedi s njim na makronovskoj udaljenosti.

Ovo prvo, što je do sada vazda bilo, značilo bi da je ispoštovao ruski epidemiološki protokol i da je bratskoj slovenskoj državi s punim poverenjem podario uzorak svog dragocenog DNK, pa neka ona vidi kako može najbolje da ga upotrebi, na obostranu korist.

A ja opet nekako mislim da Putin i Vučić neće zazirati jedan od drugog, jer sve što su mogli da razmene, ionako su već razmenili.

I jedan i drugi, recimo, prave izbore na kojima mogu samo da pobede, tako da opasnosti od virusa neizvesnosti i, kako se ono zvaše, demokratije, nema ni za koga.

Ili možda imunološki zid oko Vučića polako popušta, pa izbori dobijaju makar prve, rane naznake i simptome neizvesnosti?

I to ćemo saznati ubrzo, koliko u aprilu. Putin možda već sada zna, i zato: obratite pažnju na sto kremljaste boje, on je medijum, a medijum je poruka.