Anketa

„Imam i ja nešto da kažem. Nije važno biti prvoborac, kasnije komunista, još kasnije Srbin, sada član SNS – na njivi je važno biti dobar domaćin, na terenu dobar fudbaler, u školi dobar đak, u operacionoj sali dobar hirurg, u medijima dobar novinar, na Andrićevom vencu dobar predsednik… A ko će biti najbolji predsednik i sami znate. Dragan iz Šapca.“

„Svi znamo ko može najjače, najbrže, najbolje. Nebojša iz Beograda.“

„Natovrzla se na mene ona šuntava Darinka Božina što se zaposlila u našoj Pošti svi znamo kako, olajava me na svakom koraku da nisam svršila Srednju PTT a jesam. Natovrzla se od prošle subote kad ste je pomenuli u novinama pa se sad ponaša kao neka javna ličnost sa televizije. Da je javna – jeste, al’ neću da se spuštam na njen nivo pa da dovršim rečenicu. Molim cenjenu redakciju da je više ne spominje i da joj ne daje na važnosti jer nam se svima pope na glavu. Sneška, svršena učenica Srednje PTT škole u Dubištu.“

„Pratim geostrateške prilike od kako znam za sebe pa sam došao do zaključka da smo usrali motku, mislim svi đuture. Pa šta su očekivali Amerikanci da će u Belu kuću Ajnštajn da uđe a po celu bogovetnu noć blenu u televizor da vide šta rade Kardašijanovi i ko će koga. Pa zar smo mi očekivali Svetog Savu na Andrićevom vencu a danonoćno zijamo u Parove, Farmu, Zvezde Granda i Vučića. Pozdrav od geostrateškog analitičara Obrena Tarabića iz Oglavine.“

„Ovog puta ću da glasam pa šta bude. Vesna.“

„Ura, dobio sam posao! Posle šest godina od srebrne medalje na Matematičkoj olimpijadi u Varšavi i dve godine od kako sam diplomirao, posle četrdeset sedam konkursa i dva razgovora s komisijom, posle sto hiljada kvadrata opranih fasada preko studentske zadruge – najzad pravi posao. Na određeno vreme, doduše, bez radnog vremena, godišnjeg odmora i staža, ali posao! Upala i meni sekira u med. Moj drug Gale izbunario vezu i sad nas dvojicu, njegovu Maju i još četvoricu drugara iz kraja vozaju autobusima tamo gde treba – mi smo deo ekipe zadužene za spontano okupljanje i klicanje predsedničkom kandidatu koji nas angažuje. Radimo to preko agencije Vox populi i imamo posla preko glave: čas smo na nekoj tribini, čas na polaganju kamena temeljca ili otvaranju fabrike, najčešće u ’buketu mladosti’ iza televizijskog obraćanja nekog od predsedničkih kandidata. Dvaput smo bili angažovani za nošenje kutija sa overenim potpisima podrške, a ja sam se javio i za postavljanje nezgodnih pitanja. Sve u svemu, nije loše. Zato više i ne pomišljam na nemačku vizu. Pomišljam na člansku kartu i stalno zaposlenje. Nenad.“

„Opet proleće a mi još u Srbiji… IV2.“