Beleške jedne Ane

Ne, ne, nisam ja ona Ana iz Jovankine vile, ja sam jedna obična Ana sa Dorćola, nastavnica srpskog u štrajku.  Ne, ne (opet nenekanje), nije srpski u štrajku nego ja, Ana sa Dorćola. Ali, kad bolje razmislim, mogao bi i srpski u štrajk kod ovolikog „takodakanja“. Jer, u svim pitanjima i svim odgovorima, u svim razgovorima na televiziji, radiju, u kafiću, parku, prodavnici, na ulici, može se čuti poštapalica „tako da“ više puta nego nekad „ovaj“ ili „znači“.
Tako da predlažem štrajk srpskog do ispunjenja zahteva.

Evo, već nedelju dana od 15. marta a ona moja imenjakinja je i dalje u istoj vili na istom Dedinju kad nije na Pinku ili Hepiju. U komšiluku i dalje zamišljeno šeta ktitor Toma Nikolić čekajući his master’s voice, a njegova Dragica kuva pasulj za studente koji žele da uču.

Student koji naaaaajviše želi da uči, Miloš Pavlović, u stabilnom je stanju i uspešno se oporavlja posle brutalnog napada koji je na njega i njegove kolege izvršio poznati terorista i odbornik u opštini Novi Beograd Ž.L. Odlučeno je da Miloš Pavlović, odmah napusti Medicinski fakultet i upiše FDU, odsek gluma.

Zvučni top pa zvučni top. Ma kakav crni zvučni top, kakva crna eksplozija zvuka, tutnjava, buka, tremor, kakvi zvučni bakrači… Bila je to „Eine kleine Nachtmusik na eine kleine Vortex-u.

U sredu je Narodna skupština Srbije konstatovala ostavku premijera Miloša Vučevića podnetu pre 50 dana. Onog premijera koji je znao tako lepo da nam objasni kako nikom nije lepše neg’ je nam’.
Jao, šta ćemo sad bez njega i njegove Vlade. I bajke.

U svetu duvaju neki novi vetrovi. Agencije javljaju da su američki predsednik Tramp i ruski mu kolega Vladimir Putin razgovarali dva sata telefonom. Analitičari predviđaju novo mešanje karata i novu podelu sveta.
Da li ćemo uskoro menjati ime naše Otadžbine, da li ćemo se ubuduće zvati Belosrbija?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.