ČAROBNA ZURLA

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Našli se kod spomenika gdje je bilo svečano otvaranje. Joj ljepote i meraka – okupilo se vazda raje i muz'ćara, i namjernika odasvud, i papaka je bilo, i kokuza, i murjaka, i cur'ca, i matera im, i nas sedmero.

Feštu svečano otvorio Rasim.

UTORAK, 4. avgust

Vadiona. Kahva, rahat lokum, voda… Valja! Sinoć dernečili, jašta no dernečili – bilo cuge i pod Zaimovom šatrom i usput, bilo i janjetine, i urmaš'ca, a onda nam se Avdo ubandačio načisto, od jutros izgleda ko krepan morž. Ostavili ga da kunja, a mi u đir.

SREDA, 5. avgust

Hrkljuš! Noćas se Ibro ubandačio. Mašala njemu, nek danas on kunja, ko Avdo jučer. Mi u đir.

„Đes ba“ levo, „Đesi bona“ desno – na svakom koračaju naša raja, haman ha se savatamo i odemo na pivu, šegu i akšamluk. Bezbeli, svi ti kontamo isto: da je insan za ljepotu sazdan, a onda jest sevap hablesina ne bivat češće no što se mere. Pa zato.

ČETVRTAK, 6. avgust

Miralem. I da ne objašnjajem što i zašto, ostavismo ga da kunja.

Jazluk ti je jarana ostavit ko krepanog morža, ali… pogledati ono gore što je zapisano pod Sreda, 5. avgust. Jazluk brzo naknadila Munira – došla s rodicom, a u rodice kundure điđanke, utekosmo joj s Munirom. I nju bi poveli ama grdna je, i papanka. Avdo se haman ha zatelebio. Takav ti je on hajvan – đe vidi žensko, ašik ga obuzme cijeloga, skroz. Svaku ti on voli ko Bajro mater. Ode on nekud s Munirom, odosmo mi kod Zaima pod šatru.

PETAK, 7. avgust

Fuad. Kao Miralem juče.

Kontam ja nešto: sedam dana Guče, nas sedmor'ca – doć' će red i na mene da se ubandačim. Da li da po'itam? Imam još tri cvaje u malom đepiću, belćim da i' ne diram. A onda, kontam: e moj papak, okreni se, viđ' ba, sve ti na bujrum a ti stis'o tri cvaje ko da su tri stoje. Gurnem ruku u mali đepić.

SUBOTA, 8. avgust

Ja. Kao Fuad juče. Glava hajvani, nikakva vadiona ne pomaže.

Hrkljuš!

* * * * *

– Dosta, bre, Jokiću, ne budalasaj više! Kakva crna zurla u Dragačevu, kakvi bakrači! Kakvi Miralemi, Enesi, Fuadi i ostala raja! Kakve, bre, šatre kod Zaima, koje Munire i Munirine rodice!

Ovo je Guča, bre! Trubači, pečenje, pivo! Ovo je Srbija!

Bre!

****