Čekajući Godoa

72 časa… 240… Kad će?

(Beket)

Prvi čin

ČEKAONICA 1.

Srbija. Šljiva. Veče. Oko svojih vekovnih ognjišta sede Gogo, Didi, Poco, Liki i ostali Srbi. Pred njima, o časne verige okačeni su prigodni televizori u boji. Televizori vidno svetlucaju.

Gogo: Vreme je…

Didi: Vreme…

Poco: (klima glavom)

Gogo: Ovo će biti važno Obraćanje.

Didi: Važno…

Gogo: Nikakvo obraćance, nikakvo obraćanče, nikakva obraćka – ovo će biti jedno oho-ho Obraćanje, onako baš Oho-ho. O-b-r-a-ć-a-nj-e! OBRAĆANJE! V-a-ž-n-o.

Liki: Najvažnije!

Gogo: Sudbonosno!

Didi: Istorijsko!

Gogo: Svako je istorijsko!

Poco: (klima glavom)

Srbi: (klimaju)

Gogo: Jesu li svi televizori pravilno osveštani?

Didi: Svi. Triput.

Gogo: Kandila upaljena?

Didi: Sva.

Liki: A televizori?

Didi: NJih nikad ne gasimo.

Gogo: Jesu li svi na svojim mestima?

Didi: Svi, svi, svi!

Gogo: E onda, ostaje nam samo da sačekamo…

Poco: (klima glavom)

Srbi: (klimaju)

Drugi čin

ČEKAONICA 2.

Srbija. Kruška. Veče. Oko svojih vekovnih ognjišta sede Gugu, Dodo, Poko, Laki i Drugi Srbi. Pred njima su prigodni televizori u boji. Televizori vidno svetlucaju.

Gugu: Ovako se više ne može!

Dodo: Ne može.

Gugu: Došlo je do grla…

Dodo: Do grla.

Gugu: Kucnuo je čas.

Dodo: Kucnuo.

Gugu: Vreme je.

Dodo: Vreme.

Gugu: Sad ili nikad

Dodo: Sad!

Gugu: Onda – Ura!

Poko: (tvit) Ura!

Laki: (post) Ura! Ura! Ura!

Drugi Srbi: (lajkuju)

Dodo: E onda, hajde da pričekamo…

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.