Čitaonica

Posle sedam dana oktroisane srpske pismenosti, sutra, u nedelju, svečano se zatvara 62. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu pa kolektivno možemo da odahnemo i vratimo se Zadruzi, Parovima, Zvezdama Granda i korespondenciji Željka Mitrovića.

U želji da pruži svoj skromni doprinos ovogodišnjem sedmodnevnom uzletu srpske vertikale, Svetlosti pozornice preporučuju sledeće naslove lepe književnosti kao buduću obaveznu lektiru akterima naše javne scene.

Lektira za

VLAST

Predsedniku sve Srbije i Vulinovom Vrhovnom komandantu, Aleksandru Vučiću, preporučujemo sledeće knjige:

– „Gordost i predrasude“ DŽejn Ostin;

– „Portret umetnika u mladosti“ DŽejmsa DŽojsa;

– roman Harijet Bičer „Čiča Tomina koliba“.

I da ga pozove za Svetu Petku.

Tomislavu Nikoliću „Stranac“ Albera Kamija.

Ministru vojnom Aleksandru Vulinu toplo preporučujemo „Ženski rodoslov“ LJiljane Habjanović Đurović. Posebno ukazujemo na odrednicu pod T.

Nebojši iz Beograda, sada ministru policije, Siniši iz Hercegovačke, sada gradonačelniku glavnog grada, i Aci iz bazena, sada predsedniku opštine Novi Beograd, preporučujemo komediju Branislava Nušića „Dr“.

Lektira za

OPOZICIJU

Borisu Tadiću preporučujemo delo „U traganju za izgubljenim vremenom“ Marsela Prusta.

Saši Jankoviću Servantesovog „Don Kihota“ i Nušićevo „Sumnjivo lice“.

Draganu Đilasu roman Nikolaja Černiševskog „Šta da se radi“ i pesmu kneza Mihajla Obrenovića „Što se bore misli moje“.

Vuku Jeremiću – „Pedeset nijansi sive“.

Bošku Obradoviću „Istočno od raja“ DŽona Štajnbeka. I „Kako se kalio čelik“.

Čedi Jovanoviću preporučujemo da se mane Londonovog „Belog očnjaka“ i Sent Egziperijevog „Malog princa“ i dohvati se Dostojevskog.

Vesni Pešić – „Izgubljene iluzije“ Onore de Balzaka.

A svima njima iz opozicije i „opozicije“ preporučujemo da ostave „Velika očekivanja“ Čarlsa Dikensa, „Sunce se ponovo rađa“ Ernesta Hemingveja, „Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija i Manov „Čarobni breg“ pa da obavezno pročitaju „Zločin i kazna“ Dostojevskog, Gogoljeve „Mrtve duše“ i Orvelovu „Životinjsku farmu“. A posle mogu i Hemingveja – „Preko reke pa u šumu“…

A mi?

Mi ćemo i dalje Andrićevu „Prokletu avliju“.

Da živimo…