I MOTUS: SABOR

U prošli ponedeonik u Nišu se okupilo naroda sačuvaj bože. Sleglo se to sa svih strana, i muškinje i ženskinje. Najugledniji srpski domaćini došli s celom familijom da uveličaju krsnu slavu Mileta Ilića i vaskolikog grada na Nišavi. Došli gosti, bila parada, roštilj, pivo, pečenja ko drva… Bile i pevačice, i muzikanti, i neki s peruškama na glavi, i umetnici što se uvijaju i izvode razne kerefeke. Bilo svašta.

Bio i predsednik Toma. On potego čak iz Bajčetine, tamo bio za vikend, tamo ima čistu preobuku pa nije morao da dangubi i svraća na Andrićev venac. Bili i neki ministri, državni sekretari i sekretarice, bio i onaj književnik-rodoljubac, onaj što ga zovu Lale Gator. Ma, bilo naroda ko za vašar o Velikoj Gospojini. I to sve sam patriota!

Pre podne, popovi okadili novu crkvu velikom srpskom svetitelju Konstantinusu Magnusu, bilo i opelo. Sa domaćinom i gostima vrteli kolač, sekli ga, zalivali vinom, palili sveće… Čatili, bome, dobra tri sata. Ogladneše.

Domaćin: Ajd da se ruča.

Ručak. A post prošo.

Utom veče. Pređoše na Tvrđavu.

II MOTUS: POSELO

Štagar se tek na Tvrđavi okupilo sveta! Potrefilo se lepo vreme pa došli svi. Porodično. Bili i neki Crnogorci. Bio i neki ozgo iz Banata, pita: di su naši novci. Bio i Murta. Mnogi se znaju iz Guče, pozdravljaju se, pitaju… I svi su patriote, osim onog iz Banata.

U neko doba poče, majko mila. Sve redno: Motus I, pa Motus II, onda Motus III, IV, V… Teraaaj, sve tamo do pešesnaest. Trešti muzika, onaj što stoji samo maje rukama, ovolke mu graške znoja. Sanja Ilić se ubibio, uživeo se u ulogu Gorana Bregovića, pevačice pevaju kad im se migne, umetnici izvode kerefeke, uvijaju se, a vije se i neki dim… Sve multimedijalno. Na latinskom.

Predsednik Toma sa suprugom. Noge ih ne drže, cupkaju, kad čuju drmež s bine, poleteli bi u multimedijalno kolo. Duševni ljudi, pravi srpski domaćini a svejedno veseli. Obližnji intelektualac gleda u Tomu ko u ikonu, malo gleda, malo virka u nekakvu knjižicu, šapuće, preslišava se… A onda će predsedniku Tomi.

Intelektualac: Quo vadis, Caesare?

Predsednik Toma: (razumeo pitanje) Nisam ti ja, dete, nikakav cezar. Sačuvaj Bože! Ja sam ti samo ono što sam oduvek voleo da budem – predsednik Srbije iz Bajčetine. A cezar je Vućić… Njega pitaj. Svi ga pitaju, za sve – pitaj ga i ti

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.