Deca radosti

(Prajd)

DUGA
– Ah, gospođice Živorade, vi danas tako gracilno i ljupko izgledate…
– Pa kad ću ako neću danas, Božidare sestro slatka.
– Maločas je i teča Mileva primetio da ste se mnogo promenili od onda, prolepšali se nekako, profinili… I aksesoar vam je drukčiji, ne nosite više ni pajser ni bejzbol palicu…
– E, moja Božo, novo vreme došlo, novo rukovodstvo, nova naređenja… Danas smo ovde mi ultrasi plavuše, alkatraz crnke, a hijene, ekstremi, zabranjeni i ostali u duginim bojama…

ŠUGA
– Šuga! Sad si ti Đilas…
– Ali, ja sam vaš Saša, Sale Janković…

FUGA
– Aufwiedersehen, draga naša tante Angela, und dankle schen. Ich bin mnogo traurig… Vi odoste a mene ostaviste mit trojanischer Pferden allein…
– Weine nicht, lieber Aleks…
– Und, enschuldinge bitte što nisam dobro naučio nemački…
– Macht nichts, čuvaj mi ćirilicu…
– Aufwiedersehen, tante.
– Rio Tinto, Aleks.

ZADRUGA
– Pa šta ako sam istetovirala njegovo ime na intimnom mestu? Neću valjda Šešeljevo…
– A šta fali vojvodi? On je, bre, više na televiziji od svih nas đuture.
– Tiše malo, evo Anabela izlazi iz kupatila… Posle sat i po. Ona samo skuplja tračeve, ne pitajte kakve sve jezive tajne zna… Prošli put je raskrinkala monstruoznu vezu Lepog Miće i Dalile Moreno koja je pretila da preraste u takav skandal da bi nam vrata EU bila zauvek zakatančena.
– Kao njen pojas nevinosti, ha, ha, ha, ha, ha, ha…
– Gnusno je to što kažeš…
– Brutalno…
– Grozno…
– Stravično…
– Dame i gospodo, molim za malo vaše cenjene pažnje! U goste nam stiže domaćin… Preko vode u papučama-gondolama, s kopna na mlaznom trotinetu, iz vazduha dronom, sav ozoniran i doziran, s bas gitarom o umnom ramenu, ogrnut zastavom… Dame i gospodo, kopnom, vodom i vazduhom Srpskog sveta stiže nam dobri duh Šimanovaca – Žeeeeeeks Mitroviiiiiiiiiiiić!

TUGA
– Mama, šta ću ja da budem kad porastem?
– Ćuti i biraj, čedo mamino…

NAPOMENA: ćirilicu… ĆIRILICOM