Đido

(on)

Prva slika

OBILIĆ

Gore nebo, dole zemlja, ovamo mi, onamo ‘namo Ostrog, okolo neprijatelj. Zlotvori, srbomrsci, dušmani… Jedni bi da bombarduju, drugi da umore, treći da satru, svi bi da nas nema.

Ali, tu je Đido! I tu, i tu, i tu, i tu, i tu, i tu, i kod Sarape, i na svakom mestu.

„Srbija ne da da je slome! Srbiju ne mogu da pobede! Niko ne može da uništi slobodarski duh našeg naroda koji nikada, nikada, nikada neće dozvoliti da je neko pokori! Tišina tamo! Reč da nisam čuo, Drobnjak!“

… I mrko pogleduje okolo po slobodoljubivom Glavnom odboru…

Druga slika

GOLUBOVIĆ

Došla takva neka vremena pa ološ diže glavu, hteo bi opet od našeg naroda da otima, na njegovoj grbači da se bogati, da nas ponovo dovede na ivicu provalije i pred bankrot. Ta # šaka jada ne preza ni od nasilja, naročito prema našim bespomoćnim ženama, ni od pretnji vešalima i testerama, ni od šiptarskih zona po našim slobodarskim parkovima.

Ali, tu je Đido! I tu, i tu, i tu, i tu, i tu, i tu, i tu, u svakom okrugu i u svakom parku.

„Šta, bre, oćete? Ja da vam nešto popuštam, tim vašim glupostima – e neću! Unapred vam kažem da mi ne pada na pamet. Može i pet miliona da vas se skupi, ja pod pritiscima ne popuštam! ‘Ajd, ko boga vas molim, nemojte više da mi pretite po tim vašim novinama. Jeremiću, Đilase, Obradoviću i Jovo Bakiću, evo, recite mi gde da dođem. Ja sam a vas petorica – da dobijem te grdne batine. Ko boga vas molim, uradite to već jednom! Čik!“

… I siđe s konja sa hvataljkama ostavljajući tegove, federe, čunjeve i Vulina da ih glanca. Ovaj prionu na posao…

Treća slika

PAŠIĆ

Digla se i ala i vrana da nas zatre, da nas nema. Ustalo i kuso i repato da nam uzme sve što je naše, što predstavlja našu slavnu istoriju, našu tradiciju, naše biće, sve ono što smo mi.

Ali, tu je Đido! I tu, i tu, i tu, i tu, i tu, i tu, i tu, i tu, i tu, i sa Volođom Vladimirovičem, i s Angelom, i sa Simom.

„Ne možemo svi sve da dobijemo. To bi značilo da smo svi sve izgubili. Ne možemo svi sve ni da izgubimo… Najbolje je da svi sve izgubimo da bismo ponešto dobili.“

Tu skrsti prste, namesti naočare da bolje osmotri poziciju u završnici, pa će:

„Svi se prave blesavi – u Evropi se prave blesavi, u svetu, prave se Albanci blesavi, ovde se se svi prave blesavi – e, sad ću i ja da se pravim blesav…“

To je naš Đido!

I Miloš Obilić, i Kristijan Golubović, i Nikola Pašić! Tri u jedan.