Dnevnik uvreda

Ponedeljak, 25. mart
Probudila se u strahu. Pogledam na kalendar, tamo piše 25. mart a ne 2. jun. Odahnem. Umijem se, doručkujem, obučem novi sako. Tačno u 10.00 stiže kolega O. s kojim ovih dana radim na unapređenju semantičkih performansi svog diskursa. On mi pomaže oko rafinmana i semiotičkih sekvenci kodifikacije. O. je priznati ekspert za tu oblast i poker.

Utorak, 26. mart
Danas smo O. i ja razrađivali diskurzivne formacije klasičnog pojma OLOŠ. Posle sveobuhvatne analize, zauzeli smo zajednički stav da se varijacije mogu razvijati sledećom linijom: lopuže – bitange – dripci – jajare – gnjide – hulje – gadovi – vucibatine – nikogovići… Rečju, bulumenta. Budući radni narativ za njih krunisali smo starim dobrim srpskim izrazom ŠLJAM.

Sreda, 27. mart
Odmah posle doručka vredno sam vežbala: Žuti lopovi… Mauricijus… 619 miliona… Otimač… Veliki brat… U podne došao O. pa smo razrađivali modalitete za žutu bandu: autošovinisti, srbomrsci, strani plaćenici, izdajnici, fašisti… Nasilnici! Vrh!
Pred počinak, samostalni rad na alternativama za onu njihovu nafrakanu frajlu: šmizla – ludaja – dandara – zamlata…

Četvrtak, 28. mart
Danas su sa O. svratile ostale moje drage kolege – sve as do asa za oblast koja mi je zbog novog posla sada u fokusu. Uz kafu (mi kapućino ne pijemo iz principa), diskutovali smo o kolokvijalnim segmentima unutar hiponimije odrednice PODGUZNA MUVA. Bila je to veoma plodna diskusija na najvišem ekspertskom nivou. Jer, mi ovoj temi prilazimo na naučnoj bazi mada neki od nas koriste i trenutnu kreativnu improvizaciju.

Petak, 29. mart
Moj Dnevniče, tebi mogu da se poverim: mislim da sam savladala sve meandre moje buduće uloge i da je bogatstvo mog vokabulara značajno unapređeno. Sad može da počne nova sezona pod kupolom časnog doma srpskog dijaloga. Čim šef naredi.

(Žao mi je, moj Dnevniče, što moraš kod lektora, korektora i stiliste. Naređeno.)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.