Spomenar. Da nam živi, živi Uskrs! (Prvomajska).
JELICA. Tog 1. maja 1986. sindikat naše Kartonaže organizovao je zajednički uranak sa rakovičkim IMR na Kosmaju. Tada sam i upoznala mog Stevu. Nije bilo kola da se nije hvatao do mene, nije čestito ni počela neka pesma a da me on nije pogledao onim njegovim graorastim očima, onako čežnjivo. Moja najbolja drugarica Zorka stalno me muvala i na njega pokazivala, a i meni srce zaigralo, moram da priznam – momak stasit, lep, brčići, kosa grgurava, zulufi… Bilo lepo vreme pa smo posle pečenja i mafiša malo prošetali po šumi…
Te godine u oktobru smo se uzeli, Zorka bila kuma. Onda smo počeli da se kućimo, na kredit, i da čekamo stan. Posle Stevu našto spopalo pa smo se registrovali i u crkvi. Nemanju sam rodila posle dočeka nove 1987. Steva častio pola Rakovice.
STEVAN. Dobra mi je Jeca. Od kako sam je ugledao na onom uranku, znao sam da je to ona prava. Mlada, zdrava, prava, član Saveza – premija za jednog starog momka od 25 godina koliko sam tada imao. A kad mi je rodila Necu, znao sam da me Nemačka neće videti iako su debelo plaćali nas varioce.
JELICA. Dobro nam je krenulo… Steva položio za VKV, ja dobila prvu smenu zbog deteta, drugi na spisku za stan, kupili „stojadina“… Neca raste, upisali ga u vrtić. A onda su radnike iz Rakovice zđuturili i organizovano odveli ispred Skupštine. I moj Steva bio, na miting otišao kao VKV varilac a kući se vratio kao Srbin. Već 91. je obukao unifornu i otišao da oslobađa Vukovar.
ZORKA. Jadna moja kuma Jelica, napatila se s onim njenim – kako se vratio s mitinga on oko vrata okačio krstaču, po kući ikone i ocila, posle za Božić prtio badnjak, džarao vatru i pijukao s malim Nemanjom. Za Uskrs terao Jecu da farba i po sto komada jaja, tri dana se u njihovoj kući slavio Sveti Mrata, a krstio se i kad treba i kad ne treba. I, svakog vikenda išao da „oslobađa“ neku od „svetih srpskih zemalja“.
JELICA. Evo, sela malo da se odmorim od ovolikog spremanja za Uskrs, sela i svega se setila. I kako smo slavili Prvi maj i na urancima pevali „Da nam živi, živi rad“, i kako smo se posle za Uskrs tucali šarenim jajima, i kako je Neca jednom pitao tatu gde je taj Karlobag…
Naš Nemanja… On sad ne slavi ni Prvi maj ni Uskrs – on tamo u Nemačkoj slavi Evro… Tačnije, 3.460 evra i 60 centi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
