Dobro došli u Srbiju

Ja znam sva tvoja lica,
svako šta hoće, šta nosi,
gledao sam sve tvoje oči,
razumem šta kažu, šta kriju,
ja mislim tvoju misao za čelom ti u kosi,
ja znam usta tvoja šta ljube, šta piju.
(O. Davičo: Srbija)

PRISTOJNA SRBIJA

– Izvolite…
– Samo posle vas.
– Ali, molim vas.
– Ne, ne, najlepše zahvaljujem. Znate, ne bih želeo tuda.
– Ali zašto, ako smem da pitam?
– Znate, tim putem je otišao Nebojša Krstić.

KREZUBA SRBIJA

– Flufaj vamo! Ajde, krećemo – džumle! Fe džabe, i aftobus, i pivo, i fendvič…
– Fekaj, bre, da fe zavrfi Grand parada, fa će Ceca…
– Ona će i futra i prekofutra i nakofutra… Ajdemote, bre, kad je fe džabe, a ne moramo nifta da nofimo, ne trebaju ni fubare ni fajkače, ni kokarde ni zaftave, tebamo famo mi – narod, mi – Frbi!

BOTOVSKA SRBIJA

– Gasi komp, zakasnićemo!
– Čekaj da izlajkujem jučerašnju konferenciju za štampu još 420 puta, to mi norma… I da odšerujem Vaskrs s padobrancima…
– To ćemo zajedno kad se vratimo… Hajde, prevoz nas čeka… I sendviči, i sokovi… Nenad Kapilarac već dobio radno mesto, odmah posle izbora… A jeste zalegao, mora se priznati. Hajde, požuri, ćale je već otišao prvim autobusom…

DOMAĆINSKA SRBIJA

– Pa da se kreće…
– Zar već?
– Ko velim da krenemo za videla. Kum Blaža već izmakao… I Radoje strina Cakin, i ujka Veliša s ukućanima, i prija Olga, i Đaša s teča Milutinom, i Kostica kuma Bosin, i Jelka Perišina, i Sava, i Zagorkina šurnjaja Tomanija, i Zlaja Savin pašenog, i…
– Smrče se, bre, dok ti nabrajaš sve te naše…
– Smrklo se, veliš… Pa hajd da polegamo…

MLADA SRBIJA

„Stop diktaturi“! „Za vladavinu prava“! „Stop blokadi medija“! „Nisam Happy“! „Život ste mi zagrandili“! „Car je go“! „Vrati babi penziju“! „Nećemo kupljene diplome“! „Srbija nije ničija firma“! „Radnik nije rob“! „Narod gladuje, elita se raduje“! „Ne vređajte nam inteliganciju“! „Danas je sutra“! „Vratite nam Srbiju“! „Ovo je zemlja za nas“! „Ima nas, ima nas“! „Sutra u 18.00“!