Na mnogaja ljeta…
(Srpski domaćin)
SVETI KOZMA I DAMJAN
Beograd, krug dvojke, slavski pojas. Svetogorska 156.
Naveče uoči Vračeva.
Penzioner Veliša Lazarević pali kandilo… Oko njega ukućani: žena mu Bisenija, ćerka Svetlana i njen muž Nenad, sin Lazar i njegov partner Kiki.
Na trpezarijskom stolu stoji ček na 5.000,00 (pet hiljada) RSD ovogodišnje jednokratne pomoći penzionerima…
S tim novcem gospođa Bisa bi da spremi sutrašnju slavu, Ceca bi kod kozmetičara, zet bi da uplati siguricu s dva dvoznaka, Laza i Kiki bi u provod ili bar na demonstracije protiv diktature.
Gospodin Veliša upalio kandilo, suznim očima punim ljubavi gleda ukućane… Srce hoće iz grudi od sreće – svi njegovi su tu, i tu, i tu, i tu, oko njega, i nikad, nikad, nikad, nikad neće otići nikud, nikud, nikud… Nemaju kud. I, kao obasjan nekakvom nestvarnom svetlošću, gospodin Veliša se penje na šamlicu i u zanosu recituje:
Sutra je praznik… Sve u sjaju jačem
kandilo trepti i sobu nam zari…
Iz ugla muklo bije sahat stari.
Ja sklapam oči i od sreće plačem…
I zajeca starina, gorko. Srećan…
SVETI ĐURĐIC
– Srećna slava, domaćine!
– Hvala, hvala, komšija, izvolite… Rukoljub gospođi Bosi… Oh, tu su i Ceca i njen Neša… Vidi, vidi, i Lazica je tu… A ovo je?
– Kiki.
– Vi džumle, gosn Veliša, poveli celu talavornicu…
– Ukućane, dragi komšija, ukućane… Porodicu… Znate kako se kaže: porodica je osnovna ćelija društva, a srpska porodica – to je svetinja!
– Pa izvolite se poslužiti, dragi gosti, ne ustručavajte se… Neizostavno ali neizostavno morate probati ove gloginje na provansalski način, moja Goca ih je od Zadušnica marinirala u hladnoj vodi s Hajdučke česme… Svih šest. Uzgred, voda vam je u bokalu… Molim vas samo da ne otvarate onu teglu cvekle – cvekla ciknula, tegla je tu samo iz estetskih razloga. Izvolite, izvolite služite se…
– Bogato, bome, bogato… Vidim, komšija, da ste spiskali svih pet hiljada…
– A ne, dragi moj gospodine Veliša, takav raspikuća ipak nisam – nešto sam i na stranu ostavio… Da nam se nađe zlu ne trebalo…
– Bogami i ja. Pa još kad od Nove godine grune najveće povećanje penzije ikad – ihaaaaaaaj!
– Da se i ja pridružim: ihaaaaaaj! Ko će onda s nama penzionerima!
– Pa dogodine u ovo vreme, dragi moj komšija, daće bog da se opet ovako okupimo oko slavske trpeze u zdravlju i veselju.
I dva srpska domaćina se zagrliše i zajecaše gorko… Od sreće…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
