„Otoič donese Radinka Ljubišina pune ruke novina. Onaj njen povazdan bistri politiku te kupuje tu artičinu a ona skuplja da ima kad pere prozore pa joj preteklo. Donela ovoj mojoj Zorki da i ona smane naše prozore (a valjalo bi sad pred Malu Gospojinu), a ja uzo da virnem šta piše.
Bolje da nisam!
Evo još ne mogu da dođem sebi. Ozgo bije zvezda, sve izgore, a ozdo mučki rođeni sin udara. Sad ću da objasnim.
To što pročitah u novinama (zovu se Danas) kao da me tresnu za babnjaču, umal da me šlog strefi. Trljam oči, buljim, ne verujem al lepo piše. A šta piše, kukavna mi majka?
Prvo piše o nekakvom svečanom kragujevačkom ispraćaju fijata 500L i pevanju, onda sledeće nedelje se javlja taj što ispraća i peva a to moj sin! Stoji crno na belo: Lazić iz Kotraže. A u Kotraži drugih Lazića nema! Pa taj kao Lazić iz Kotraže, kao moj sin razvezo o svom rođenom bratu Koletu a to bi trebalo da bude još jedan moj sin (pa jes čim su braća), razvezo kako taj njegov brat Kole nema leba da jede, kako mu deca pište gladna a žena se sprema da ode sa švalerom i kako je uopšte taj Kole puko ko bas. I piše još kako je on vikao Bando crvena a taj brat mu Kole izučio škole i zna znanje. I kako je on zbog brata pevao Tekla reka Lepenica i Odu radosti da Koletu Talijani na testovima progledaju kroz prste i vrate ga u Zastavu. I sve tako nešto sačuvaj bože i sakloni.
A onda sledeće nedelje otpisuje taj Kole. Otpisuje bratu. Pa na njega drvlje i kamenje: da je protuva jedna neopevana, da radi za Udbu, da je i robijao po zadatku, da peva dodole za kišu, da drži Putinovu sliku u šlajpeku i da je mnogo sumnjiv u svakom pogledu.
To kao otpisuje moj stariji sin Kole svom rođenom bratu a mojem drugom sinu. Daklem, dva brata, dva sina, obadva moji.
Ama ljudi, ja imam samo jednog sina!
Ej bre, samo jednog sina smo izrodili moja Zorka i ja, jedinca Kostu, Kosticu, Kokija, Koju našeg! Nikad ga Kole nismo zvali.
Ko je sad pa ovaj drugi? Ili prvi? Ko je, bre, ovde ko?
Odem kod kuma Milovana, školovan čovek, kragujevačka Viša upravna, bio šef stanice u Batočini sve do penzije. Odem da ga pitam jel sa mnom sve u redu, da nisam možebiti izmatufio, da me nije uhvatila nedajbože nekakva maija te ne znam kolko dece imam.
Kum Milovan me posadi za astal, kuma donese slatko i vodu, posluži kafu i rakiju, a onda će kum:
Nisi ti Periša izmatufio nego nam se Srbija podelila! Pocepala se na pola ko šifonske gaće. Podelila se na nas stare i ove mlade, na građane i one iz Kaluđerice, na školovane i ove s kragujevačkim diplomama, na zaposlene i one s Biroa, na četnike i partizane, na delije i grobare, na patriote i izdajnike… Jedni bi Ruse, drugi u Evropu, jedni pevaju na Evrosongu, drugi guslaju oko vekovnih ognjišta, jedni šmrču na Egzitu, drugi srču u Guči… Podelila se Srbija, moj Periša, podelila se sirotinja, a bogati se nisu podelili, oni su tu sirotu Srbiju i razdvojili. I zajahali…
Pa se tako i tvoj Kosta podelio, Periša. Podelio se na sebe i brata. Jedan je s jedne strane, drugi s druge, jedan je ovamo, drugi onamo, jedan će ovde, drugi s Lazarom u carstvo nebesko… Srpska posla, moj Periša, što reče onaj Slovenac. Večite srpske podele, što reče Duško Kovačević.
Pa šta ću ja sad? – pitam kuma Milovana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
