Pacijent: (s vrata) Doktore, pomagaj!
Doktor Šuster: Čekajte, gospodine, ja…
Pacijent: Ne želim više da čekam! Ne mogu više da čekam! Neću, bre, više da čekam!
Doktor Šuster: Ali, gospodine, ja…
Pacijent: Zapeli ste – ja pa ja. Možda vi, doktore, možete da čekate, možda vi, doktore, imate još vremena, ali ja – ja vremena više nemam! Čekao sam da se rodim, čekao da prohodam, da progovorim, da krenem u školu, da je završim, da odslužim vojsku, da se zaposlim… Posle sam čekao moju Jelku ispod sata i po kiši i po vetru i po mrazu, posle smo zajedno čekali sina, pa ćerku, pa stan, pa da prohodaju, progovore, završe školu, zaposle se…
Doktor Šuster: Gospodine, ja nisam…
Pacijent: Možda, doktore, vi niste, možda ste vi rođeni kao besednik-sprinter sa diplomom medicinskog fakulteta, možda ste se uselili kod svoje Jelke koja je već imala zaposlene i sina i kćer, možda je sve to što sam ja čekao – čekalo vas, plus specijalizacije, simpozijumi, kongresi, priznanja, nagrade, slava, ali ja – ja sam morao sve to da čekam i čekam, minus specijalizacije, simpozijumi, kongresi, slava…
Doktor Šuster: Zaista nisam…
Pacijent: Znam da vi zaista niste krivi što je to tako. Neko se rodi bez čekanja, neko jedva – tako su promešane karte. Ne, tako su pomešane domine! Meni zapalo duplo golo. U socijalizmu sam čekao „svetlu budućnost“ – dočekao ovo. Posle sam čekao demokratiju – opet dočekao ovo? Čekao sam „brze pruge“, „europolise“, „švedski standard“ – dočekao sve ovo. Gledao sam sve reprize serije „Bolji život“ i sve reprize serije „Stižu dolari“ – dočekao glaukom. Glasao sam kad su tražili, bunio se kad su tražili, klicao kad su tražili – dočekao otkaz, Biro, buvljak.
Doktor Šuster: Ali, ja… Mi… Oni…
Pacijent: U pravu ste, doktore: Oni! „Oni“ je rešenje! „Oni“ sve resetuje. Iznova i iznova. Uvek! I „Mi“. „Oni su izdajnici“, „Oni su lopovi“, „Oni su krivi“… „Mi smo bolji!“ „Mi ćemo iskoreniti korupciju“, „Mi ćemo otvoriti nova radna mesta“, „Mi ćemo sprovesti reforme“, „Mi ćemo vas uvesti u Evropu“… I, svaki novi izbori – stara pesma: „Mi“ i „Oni“…
Doktor Šuster: Gospodine, da vam kažem…
Pacijent: Sve je već rečeno, doktore! I da će nam biti bolje, i da ćemo ući u Evropu, i da ćemo, ćemo ćemo, ćemo, ćemo, ćemo, ćemo, ćemo, ćemo… Sve Jovo nanovo, doktore.
Doktor Šuster: (kao iz topa) Nisam ja nikakav doktor!
Pacijent: Molim?
Doktor Šuster: Kažem: nisam vam ja, moj gospodine, nikakav doktor.
Pacijent: Ali, Doktor Šuster – to ste vi, zar ne?
Doktor Šuster: Da, tako me zovu zato što sam ja majstor obućar, šuster, doktor za cipele. Obične cipele, duboke, plitke, sandale, mokasine, salonke, martinke, gojzerice…
Pacijent: E onda, doktore, sad ću da vam kažem šta me sve žulja…Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
