Ovo pišem prepuna emocija, treperim.
Da znaš, odavno te nosim u srcu, još od onog 15. septembra 2008. kad si napustio svoje jato, od onog tužnog časka kad si, sa suzom u oku, rekao: „Zbog stanja u SRS podnosim ostavku na sve funkcije u stranci i povlačim se iz javnog života“.
Srce je tada htelo da mi prepukne, pitala sam se: gde će sad ovaj mladi čovek, šta će sad?
Te godine, u junu, otišla sam u penziju. Te godine, u oktobru, ti si otišao u SNS.
Mirno su tekli moji penzionerski dani, udovički… Park, šetnje, unučad, pozorište…
Još spokojnija sam bila kada si, u martu 2014. kao novi predsednik vlade, obznanio: „Kakve god reforme da preduzimamo, šta god da se zbiva, garantujem da se penzije smanjivati neće!“
Odmah sam kupila nov televizor, ekran 49, na kojem mogu da te gledam.
I gledala sam, gledala…
Oh, da znaš samo koliko sam bila tužna kada si, kod Marića u Ćirilici, i nama i svojoj majci otkrio bolnu istinu da si rođen 1970. sav smežuran i nikakav i da si bio težak tek kilo i po.
Cele noći nisam oka sklopila.
Ali, svakodnevno si znao i da me obraduješ.
Da mi daš novi razlog da te poštujem i volim.
Grudi su mi se nadimale od ponosa što si baš ti na čelu države u kojoj će se praviti delovi za takve gigante avio-industrije kao što su Boing i Erbas.
I što će se u Zemunu proizvoditi srpski Mercedes. I što će se u naše slobodno nebo vinuti prvi leteći automobili. I da će 2017. prosečne plate biti 500 evra…
Kupila sam još veći televizor.
A pred one predsedničke izbore 2016. kada si, ponesen kukavičkim napadima opozicije, izjavio: „Ne pada mi na pamet da se kandidujem za predsednika Srbije“, htela sam da svisnem. Tri noći nisam spavala!
Htela sam, iz protesta, da ne čekam više povraćaj penzije što mi je 2014. uzeta zarad spasavanja budžeta koji je ona vlast pokrala. Ali, sva sreća, sve je ispalo dobro: ti si se kandidovao, a ja kupila još veći televizor.
Na tom veeelikom televizoru videla sam te i čula kad si kazao prošle godine: „U savremenoj istoriji penzije nikada nisu bile veće!“ Oh moje sreće! Častila sam sebe trećom vakcinom i još većim televizorom.
Na kraju, želim da ti zahvalim na svemu.
Na tvojoj odluci vrhovnog komandanta da cene ne smeju da divljaju, na vaučerima, na Zadruzi 6, na Mir. Stabilnost. Penzije. Na ovom zlatnom dobu.
Zauvek tvoja Radinka, jedna od 2.224.914 onih koji te vole.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
