PORODIČNI BIZNIS
oj otac, Slavomir, oduvek je težio nečem nedostižnom. Još kao srednjoškolac se učlanio u Savez komunista one Jugoslavije…
Dobro, dobro, skratiću…
Moj otac Slavomir, mater mi Jelica, deda Đura, sestra Danijela i ja živimo u maloj porodičnoj kući podno Avale. Kuću je podigao deda Đura kad se penzionisao, uzeo otpremninu i rekao aufviderzen Nemačkoj.
Slavomir je radio u nekoj levoj firmi ali je i tu krajem devedesetih ostao bez posla. Majka Jela je dobila nogu pre četiri godine kad se promenila vlast u šivari. Danijela studira sociologiju, evo, već deceniju i po, a ja sam studije batalio posle četvrtog semestra…
Dobro, dobro, skratiću…
Do proletos smo bili u prilično debelom čabru – svi smo živeli od dedine penzije – a onda nam upala sekira u med: Danijelin novi momak Veca sve nas upisao u naprednjake.
Evo, skraćujem, skraćujem…
Sad Slavomir s ekipom organizovano ide tamo gde mu kažu, nosi transparent „Nosi patku tatku“. Majka Jelka postala TV zvezda – uvek u prvim redovima razdraganog naroda. Kad ga reporteri pitaju, deda Đura se raduje što su mu smanjili penziju iako nisu – prima nemačku. Danijela, kad ne lupa minuse Danasu, kao posetilac dežura u Progresu.
A ja? Kako da kažem, moj angažman je više ekspertski… Molim? Zašto da skinem fantomku?
SAVETNICA
U onu rupu nisam htela da se vraćam! „Šoferska tuga“ – cvrc. Moja noga na Ibarsku više neće kročiti! Na izdržavanju sam upoznala jednu mnogo finu damu, Zizi Zambezi, ona me uputila na jednog isto mnogo finog gospodina, Gagi Kolera ga zovu. E, taj gosn Kolera poznaje sve važne javne ličnosti u gradu. Lično je on otkrio Arijanu Kamasutru dok je još bila Babejić. Sa Boletom Macolom se okumio, a sa Cicom Ajfel bio u vezi dva meseca. Dugo sam sa gosn Kolerom razmatrala sve opcije mog budućeg angažmana. Farma nikako nije dolazila u obzir – dosta mi je džiberaja, u Parovima gužva, u Grandu traže veliku kintu, svadbe ne radim iz principa, splavovi zauzeti… Eventualno bi moglo da dođe u obzir nešto u nevladinom sektoru ili neki fudbaler, ali samo vrh tabele.
Ipak, ostavila sam sve da prenoći…
Kad sam se probudila, gosn Kolere nema. Zbriso, govno jedno…
Ali, ima Boga! On me pogledo. (Eto zašto nosim ovoliki krst oko vrata, eto zašto sam naučila pesmu „Trojeručica“ onog našeg velikog pesnika, ne mogu da se setim kako se zove).
Zazvoni mi ajfon. Javlja se Zizi Zambezi. Izašla. Oko podne smo se našle u Marini. Sa Deksom Pajserom se videle posle podne. Večerale kod Gverinija sa njim i njegovim ortakom Bokijem Ančićem. Sutradan nas taj Boki upisao u stranku.
I eto. Sada sam savetnica u Ministarstvu…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
