Velimir Veca Gajić iz Kotraže: Javljam se uvaženom Uredništvu povodom prošlonedeljne izjave Danijelinog brata Caneta Fantoma objavljene u vašem cenjenom listu a gde sam i ja apostrofiran u negativnoj konotaciji.
Da razjasnim. Prvo i prvo, ja jesam Danijelinu užu familiju upisao u našu stranku, ali nisam kumovao raspoređivanju ukućana po našim sekcijama (da joj ćale nosi parolu Nosi patku tatku, da joj se keva kerebeči pred kamerama, da njezin deda Dura đipa od sreće što su mu smanjili penziju, a dotični burazer Cane da turi fantomku na facu). Istina je samo da sam Dacu uputio u tajne kapilarnog rada s masama kako putem društvenih mreža tako i direktnim angažmanom. Što sam ja savladao na treninzima Delivery Unit. Sa indignacijom odbacujem i samu pomisao na izraz bot.
Drugo i drugo, iako sam imao najozbiljnije namere, ja sam sa Danijelom, sa devojkom iz jedne takve porodice – raskinuo.
Zizi Zambezi iz Brbotine Donje: Zahtevam da se moje ime ne povlači po neodgovarajućim medijima i time nanosi nenadoknadiva šteta mom ugledu javne ličnosti. Ekspertski tim doktora pravnih nauka sa Univerziteta u Sabanti (takođe Donjoj) preduzeće odgovarajuće korake s gore navedenim u vezi i tako sačuvati dignitet svih poznatih ličnosti na našoj javnoj sceni. A to što me po vašim novinama olajava ona moja vajna prijateljica, ona Cajka Kalafonka, pevaljka (i ono resto) sa Ibarske magistrale, a sada kobajagi savetnica u Ministarstvu – e i to me zabole. Može da ga puši.
Nebojša iz Beograda: Javljam se da bezrezervno podržim našeg premijera u njegovim naporima da se do kraja rasvetle sve kriminalne aktivnosti bivše vlasti. Kog premijera bezrezervno podržavam. Zato se i javljam. Još jednom podvlačim i naglašavam: Nebojša iz Beograda, a ne Pera pisar iz Administrativnog odeljenja.
Toma iz Rija: Težak je ovaj državni posao. Đa u bratsku Rusiju, đa u bratsku Kinu, đa u bratski Azerjeb… u tu bratsku zemlju. Spadosmo s nogu, bre! U kokošinjcu nam ostale samo četiri gološijanke i onaj pirgavi pevac – Dragica za svaki službeni put ispeče po pile da nam se nađe ako ogladnimo. A uvek ogladnimo. U avionu Air Serbija One lomimo jadac.
Evo, potegosmo i u Brazil državnim poslom. Na Olimpijadu, direkt s Petrovdanskog vašara u Batočini. Ja da podržim naše momke i devojke u nadmetanjima za medalje, da širim istinu o Srbiji, i da, u bilateralnim susretima na marginama takmičenja, dostojno predstavljam našu državu, a Dragica zbog humanitarnog rada.
I ovog puta u avionu lomili jadac, ja pobedio. Daće Bog da pobedim i na predsedničkim izborima dogodine. Navikao sam se nekako.
Momci iz Brazila: Sklanjajte, bre, ovog baksuza – kad god nas on podržava, redovno izgubimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
