Dugo putovanje u noć

NADOLAZAK

Mračni srednji vek, pre podne. Upekla zvezda pa plaža na Istrosu kod Rospi ćuprije puna zaludnog sveta. Sleglo se to iz obližnjeg Singidunuma, razvrzlo šta je ponelo da se prezalogaji, nateže iz amfora, a neko i zapeva. Vizantiska posla.

Ispod jedne senovite vrbe razgaćio se Papa Stratos, pater familijas s Karaburmos, do njega žena mu Mama Stratos, a okolo trčkarajos pet malih Stratosića sve jedan drugom do ušesa. Eto ti onog najmlađeg: „Tatos, tatos, šta je ono tamos?“

Tatos nehajno odmahnu rukom: „Migranti, sinos, divlji, čupavi, prljavi migranti. Varvari! Zovu ih Slovenima, a oni tamos sebi tepaju Sorabi.“

SEOBA

Kasni srednji vek, utorak.

Prošao vašar u Kiškunfeređhazi, Mihalj isplaćen, kedveš holgoš namirena, ovce podšišane, čilaš potkovan – sad mogu Farkaši serbez da odu iz varoši na svoj salaš u Šarlošpotok i odmore se od Svetog Lajoša i onolikog paprikaša. Otišli. Odmorili se. I sad Pišta baći zapalio lulu i polako tone u dremež, njegova verna Eržebet kuva gulaš za sutra, a mali Laslo jurca pustom i hvata leprire. Njegova sestra Gizela plete venčić i sanjari… Mađarska posla.

U neko doba eto ti ga Laslo, uplašen: „Apa, apa, šta je ono tamo? Ono strašno?“

Pišta baći baci pogled prema Almađi lugu pa reče: „Migranti, sine, migranti-đilkoši. Oni sebe nazivaju Srblji a mi to nem tudom pa ih zovemo Raci. I, uopšte nisu strašni mada vole da se kurobeckaju protiv Osmanlija. Zato i beže ozdo.“

ODLAZAK

Novi milenijum, novi vek, Novi Rajh, onomad. Familija Švarckopf jutros sela u svoj novi volksvagen i evo ih u ajne klajne gasthaus na obali šenen blauen Donau. Tu provode skoro svaki vikend od kako su pokrenuli biznis sa rajsferšlusima za EU. Tu se opuštaju posle radne sedmice, tu her Ditrih na terasi pijucka pivo, tu frau Brunhilda hekla šustiklu za šustiklom u humanitarne svrhe, tu njihov klajne Hans trčkara okolo i stalno nešto zapitkuje…

Evo ga opet: „Fater, fater, vas ist ono tamo? Ono što se okupilo za onim astalom i peva a ja niht feršten šta?“

„Migranti, majn Hans, migranti. Gastarbajteri iz Srbije. Lekari, inženjeri, dizajneri, varioci… Ima ih svake struke, ima ih svuda, popiju koju, pogodi ih pesma pa počnu da pevaju, da plaču, da se ljube… A u montag opet na arbajt… I stalno tako. I stalno dolaze…“

„Aber, fater, ako stalno komen, ko će da ostane u toj njihovoj Srbiji?“

„Srpski sveta: Simo Spasić! I Kristijan Golubović! I Marijan Rističević i Mimi Oro i Soraja i Lepi Mića i Era Ojdanić i Aca Lukas i Dara Bubamara i Sandra Boćić i Miša Vacić i Ana Brnabić… Und njihov šef!“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.