Dva mirisa ruže

Akademska rasprava o anemofenomenu poznatom kao

RUŽA VETROVA

Subotom pola Srba se kupa, druga polovina protestuje. U nedelju ona okupana Srbija miriše na Vučića, a ona druga ne miriše Vučića.

Prva se plaši promaje, druga i po kiši i po vetru šeta.

I šeta, šeta, šeta…

A vetar duva, duva, duva… Zaošija košava, zavitla istočnjak, obrne zapadni lahor… Pa jugo, bura, severac…

Ruža vetrova.

Zanose se šetači tamo-amo, amo-tamo. Kad ne duva istočnjak, duva Boško Obradović. Kad se stiša zapadni lahor, eto ga na kamionu Vuk Jeremić sa sve vijetnamkom. Kad predahne košava, Đilas se dohvati odbrane i poslednjih dana RTS-a.

Kroz ružu vetrova subotom se može čuti i nadahnuta beseda generala čika Srete patriote, i gromki ultimatum bata Leke demokrate, i himna, i Kosovski oratorijum, i pesma Živeti slobodno… Nedostaje samo još moleban u interpretaciji NJegove svetosti. I fiskultura.

A o presudi Radovanu Karadžiću ni mukajet.

#1 od 5.000.000 mirisa srpske ruže vetrova…

Ad hoc razmatranje o rekonstruktivnoj intervenciji

TETOVIRANA RUŽA

Srbija koja subotom šeta ima Malog Radojicu, a Srbija koja se subotom kupa ima Velikog Radojka. Srbija-šetalica ima Kesića, okupana Srbija Lava Pajkića. Oni imaju Olju, ovi imaju Vericu Bradić.

Sa kamiona jednih može se čuti svašta, u autobusima drugih vidi se samo Pink.

Okupana Srbija miriše na Vučića, okupirana na ružu vetrova.

Ali, ma koliko se kupala, mirišljava Srbija tetovaže ne može da skine! Nikakva rekonstruktivna intervencija tu ne pomaže – ni spomenik Pekiću, ni odlazak u Potočare, ni Brisel, tetovaže se vide:

Slobodan Miloševic forever.

Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.

Bulevar Ratka Mladica.

Radovan Karadžic srbski junak.

Svake subote jedna Srbija se kupa, druga šeta. Okupana Srbija miriše na Vučića, ova druga ne miriše Vučića.

Ona prva je na kamionu, drugu u autobusima vozaju od jedne do druge Budućnosti Srbije.

A samo je #1 budućnost Srbije.