XX 20
(Stari Rimljanin) (Stari Arapin, migrant)
U čast jučerašnje spektakularne proslave dvadesetogodišnjeg jubileja lista omiljenog na Andrićevom vencu, dopuštamo sebi – kao što i njima dopuštamo svašta – da evociramo neke od uspomena na herojske dane borbe za naše bolje sutra. Ovo Danas.
DEVEDESETE
„Iako sam nazebao sinoć na Trgu, moram napolje – svaka pištaljka se sada broji. Izlazim. Vučem se sumornim ulicama. Košava vitla plastične kese i stare novine, vitla po mojim uspomenama. Gde su sve te godine? Ko ih ukrao? Ko je prisvojio proteklih deset mojih godina?
U jedan sam na Platou. Stižem među prvima. Drhturim ispod tende kioska s pecivom – počela je kiša. Sve je više studenata, raste energija. Eh, mladost… Posle okupljanja, krećem sa njima put Bulevara iako me vetar zanosi. Oni brzaju ali ja držim korak, veseo sam, opet mlad, duvam u pištaljku, vičem, toplo mi je… A onda, kordon, pendreci, beg…
U tri sam ponovo na Trgu. Razgovaram sa znancima… Opet mi je hladno… Malo nas je da bismo se ugrejali, malo nas je za bilo šta…
Budim se u bolnici, pored mene je Vera. Donela mi pižamu, i naočare za čitanje. Deca su dobro, kaže, kod njenih su. Drži me za ruku i govori da sad moram da ležim, da ozdravim, ako hoću da nastavim, do kraja, do pobede…
Slušam je, klimam glavom, i u sebi joj šapućem: ženo moja, ljubavi, ne znam ko je meni ukrao proteklih deset godina, ali znam da sam ja ukrao tvoje…
Onda kada sam, pre deset godina, otišao na Gazimestan…“
(Zabeleženo na Malu Gospojinu i objavljeno na ovoj istoj strani 1999)
SEDAMNAESTE
„Evo me opet na istom mestu skoro dve decenije kasnije. Trg se polako puni devojkama i mladićima s pištaljkama i transparentima… Ima i starijih. Raste energija… Bacam pogled na obližnji izlog i svoj odraz u njemu… Oh, bože, zar sam to ja? Ova pogurena, seda spodoba umornih pokreta, u iznošenom sakou – zar je to onaj petooktobarski pobednik? Onaj egzaltirani osvajač slobode?
Osvrćem se, tražim znance… Nigde poznatog lica… Gde su svi oni moji saborci, svi oni šetači i pištaljdžije? Gde je to, usput, ostala moja generacija?
Premeštam se s noge na nogu, vene… A i leđa me bole…
Još je dan… Formira se povorka i kreće… Kreće onom našom starom trasom… Ponese me nešto, hoću i ja. Krećem, glavinjam u koloni, zasopljen, kašljem, izvinjavam se nekoj devojci pored, zastajkujem, oni iza mene prolaze, izmiču, sve više zaostajem, kašljem, suzim, ne mogu više… Ha, ha, ha, ne mogu ni brže, ni jače, ni bolje… Odustajem…
Idem kući da čitam. Kupujem Danas.“
(Zabeleženo 3. maja i objavljeno danas, prvog dana dvadeset prve godine Danasa).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
