Embahade

VAŠINGTON

Vašington D.C. Pensilvanija av. 1600. Bela kuća, onako, baš Bela. Vidi se – domaćinska. Avlija oplevljena, trava podšišana, nigde pikavca. I unutra sve blista. Prozori oprani, zavese ispeglane, u kujni pristavljeno lonče za kafu… Melanija sve stiže, takva se domaćica samo poželeti može. Eno je, završila sve poslove pa sela da dane dušom dok gost ne stigne.

A domaćina, Donalda, mesto ne drži – uzmuvao se po Ovalnom kabinetu, šeta, preslišava se šta će da kaže, pazi na viski da se ne smlači i svaki čas viri kroz prozor – ide li. Malo-malo, pa eto ti Melanije da mu popravi šlingeraje na fruzuri.

U neko doba, ispred kuće se zaustavlja moderan brzi voz izmolovan i spolja i iznutra: Sveti Sava, Stefan Nemanja, Trojeručica, Kraljević Marko… Iz voza, visoko dignuta čela, ponosno stupa novi ambasador Srbije u Sjedinjenim američkim državama Marko Đurić. U jednoj ruci nosi akreditive, u drugoj specijalni poklon predsednika Vučića kolegi Trampu – novu stubnu trafostanicu od 35 kV. Za mužu.

PEKING

U petak, negde oko pola deset pre podne uzmuva se Peking, saobraćaj stade, 5G puče, sunce granu. Na svim usnama, na svim bilbordima, u vazduhu lebdelo je pitanje svih pitanja – kad će?

U Palati Nepomućenog Mira i Rajskog Blaženstva Sa Užinom, svekineski Centralni komitet bio je u stalnom zasedanju dok je Brat Si Đinping na obližnjem Velikom Prozoru Sa Pogledom Na Pojas i Put grizao nokte iščekujući najdražeg gosta. On danima niti jede niti spava. Na Tajvan više i ne pomišlja. Od kada je saznao Radosnu Vest živ nije: kad će pa kad će?

Ko čeka dočeka – evo novog ambasadora Srbije u Narodnoj republici Kini, Radomira Tominog i Dragičinog. Novi ambasador u jednoj ruci nosi akreditive, u drugoj poklon kolegi od brata Ace – štanglu večnog čeličnog prijateljstva.

VATIKAN

Još od poslednjeg blagdana Svetog Križa na Hridi papa ne izlazi iz privatne sakristije sve moleći se danonoćno da veleumni skoroteča iz daleke prijateljske Srbije što pre dođe i obraduje Svetu Stolicu. Švajcarska garda mu donosi tek da nešto prezalogaji – ovsenu kašu i kreker, čašu vina ili sveto miro, menja mu molitvenike i preobuku. Kardinali, priori i Bakonja fra Brne u predsoblju pocupkuju od nestrpljenja da se sretnu s uglednim gostom, a bosonoge karmelićanke neumorno uvežbavaju idovdan i ostale pesme i igre iz kolevke vaskolikog Srbstva.

Trg Svetog Petra vrvi od vernika, svi bi da pozdrave mudraca sa Istoka. Serafima ognjenoga.

I, eto njega, izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Srbije pri Svetoj Stolici – Njegove Ekselencije Simeeeeee Spasićaaaaaa! On ne nosi ništa, jer on sam je dar Božiji.

Poslatak.