Godina opasnog življenja

Po salonima Šumadije i Pomoravlja odmah su počele rasprave o sadržaju njihovih kofera – naročito njegovog – i opasnostima koje vrebaju iz naoko trivijalnih sitnica.

U ateljeu madame Draginje Nikolich, dok je na štafelaju ikona Ludog Milojka čekala na restauraciju, vodila se žustra debata o Luis Vuitton tašnama, bagažnom accessoriaru i ostaloj kožnoj galanteriji u kojoj je moguće da se nađu i kakve kanije, božesačuvajisakloni.

Mešoviti serkl tehničko-humanističke inteligencije sastao se kod doajena napredne misli evropske Srbije, gospodina Hranislava Hadži Stanojkovića znanog kao Krane Bizgov, u separeu njegovog lokala sa pečenjarom „Duplo golo“, Ibarska magistrala b.b. Tu se ne jednom povisio glas u odbrani vrednosti zapadne civilizacije, tu je ne jednom zaiskrila suza-radosnica što smo preuzeli predsedavanje OEBS-om. Zauvek, nadamo se. Ali…

Gospodin Velimir Velja Ilić, inženjer, magistar tehnoloških nauka, izrazio je stanovitu dozu skepse kada se radi o šopingu van Čačka.

Magistar Ilić: Ma, nije se ni raspakov’o, zove me na ovaj moj mobilni, kaže kupio tamo u Parizu ono što napred ima onu budžu, liči na tučak za meso, pa se s tim udara po onom podmetaču na astalu predsedavajućeg kad se predsedava. A šta, pitam ja sad vas, ako su u toj budži sagnali neku petardu, a? Pa ti, poredsedavajući, predsedavaš k’o čovek, ’oćeš da oduzmeš reč tamo nekoj barabi, potegneš onom budžom na onaj podmetač a ono rokne! Ne, ne, gospodo, bolji je tučak. Jebooca ako nije…

Svi sa odobravanjem klimaju umnim srpskim glavama…

II

Gospodin Aleksandar Vulin drhtulji od straha da se Aleku nešto ne desi. Duboko zamišljen – baš se vidi: duuuuuuuboko – koluta očima, gleda levo, gleda desno, gleda gore, pogledom traži pokojnog Marsel Marsoa da mu snage da… Dole ne gleda – plaši se klizavice.

Kakve mu sve zle slutnje ne padaju na pamet: eto, klizavica. Šta ako Alek stane na klizavicu, vraća se, tako, s posla u pola tri ujutru, mrak, prst pred okom se ne vidi i… Pu, pu, pu, daleko bilo! Ili ne veže šal kad iz smetova spasava nejač, kad ne da Kosovo i Metohiju, kad danonoćno pumpa… O, Bože, da li će uspeti da iz onolikog Kolubarskog basena ispumpaju onoliku vodurinu Alek i njegov kum?

Za zabrinutim Vulinom, sve umne srpske glave počeše da klimaju…

III

Tog četvrtka po srpskoj Novoj godini, spremajući se za Bogojavljenje, Alek nađe malo vremena i poče da umiruje drhturećeg prijatelja.

Alek: Ne drhtulji, prijatelju moj! Ja se nikog ne bojim! Ne plašim se ni kuma ni neprijatelja, ni ale ni vrane, ni neba ni zemlje, nikoga do Boga i Maje Kocijančič.