Halo Beograd

I

Halo, Zorka, ja sam, drugarica Goca… Jeste, ta Goca. Od Svetog Jovana nismo se videle, a kao sto godina da je prošlo… Kako si, Zoco moja, kako izdržavaš sve ovo, jesi li vakcinisana, kako tvoji, šta radite? Šta? Sedite i ćutite? I mi… Vi bar sedite i ćutite u Beogradu, mi u ovoj gluvoj provinciji. Sedimo, tako, ćutimo i gledamo televiziju… Molim? Pravo da ti kažem, ni mi ne znamo gde je taj Mauricijus, ama ima ko zna. Jao, jesi li videla šta nam taj radiiiii… Pre neki dan svratim da kupim krompir za musaku, a onaj Milinko što uvek kod njega pazarim kaže: nema, gospoja, sve Đilas sakrio na Mauricijus…

Jeste, jeste, i struja poskupela zbog njegovih marifetluka, i benzin, i jabuke… Pa, jesi li videla, sestro slatka, pošto je sad zejtin po prodavnicama? I ibrišim… Eh, samo kad bi taj žuti tajkun pristao da ide na poligraf… Ali jok – neće, nikako, ni za živu glavu, zna taj dobro da bi ga taj poligraf odmah raskrinkao. Doduše, i ovako je uhvaćen in flagranti – onoliko umnih glava i dan i noć otkriva na televiziji, po novinama, na ulici sve te njegove muljaže… Đa Mauricijus, đa Hongkong, đa Švajcarska, đa Lithtenštajn… Ovde pedeset, tamo stopedeset, onamo 619 miliona… Baš ga priterali uz duvar.

Ama, slatka sestro, samo mi nešto nije jasno: zašto se Žeks ne oglašava? Kako koji Žeks, pa Željko pronalazač, Željko Pink. Gledaš valjda Zadrugu… E, taj. Zašto Željko ne napiše jedno od onih svojih čuvenih pisama „dragom Đikiju“ nego samo tambura..? Možda se i on prodao kao onaj Danas…

‘Ajd sad, draga moja drugarice, žurim kod Lele frizerke da mi malo sredi kosu, žurim dok ne budem i za to morala na Mauricijus… Uzdravlje i pozdravi sve svoje… I čuvaj se, Zoco moja… Čuvaj se korone i… znaš već koga.

II

… E, moj burazeru, šta ovo dočekasmo… Doakasmo i koroni, i mafiji, i Milu, al’ nikako da doakamo ovom žutom, nikako da ga vidimo u ‘apsu. Vi tamo, po Beogradu, kako ‘oćete, ali mi ovde progledavamo! Sve crno na belo ima na televizoru! Dobro de, u boji… Sad je i nama jasno zašto smo tu gde jesmo.

I men’ se otvorile oči. Ovol’ke su mi! Nemo’ da bi za mene sad opet neko rek’o: onaj beslamać il’ ona lenština il’ onaj tutumrak il’ ono duplo golo… A jok, neće da može više! Jer, ja sam opljačkan! Men’ je ukrađeno 619 miliona i sakriveno na Mau…Mauc… Maurc… e tamo su sakrivene moje pare!

‘Ajd sad, uzdravlje, i pozdravi sve tamo gde si se prizetio. Kaži: pozdravlja ih jedan svetski čovek, jedan iz sred Srpskog sveta… Tvoj burazer Obren.